Govor mržnje u javnom prostoru: Mete su politički neistomišljenici, slobodni novinari…

Ilustracija

„Sve zemlje Zapadnog Balkana karakteriše visok nivo uticaja i zloupotreba politike i političara u rad institucija. Izbori, kao neka vrsta lakmus testa rada institucija, vladavine prava i demokratskih principa, svakako su obeleženi raznim kršenjima propisa, procedura, međunarodnih principa i standarda, fundamentalnih sloboda i prava, najčešće od strane političara i uticajnih pojedinaca iz političkih struktura“, kaže Radivoje Grujić, međunarodni ekspert za izbore i demokratsko upravljanje.

Piše: Jasmin Alibegović

Kako ima više od 25 godina iskustva rada, uključujući Ured za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pri Organizaciji za sigurnost i saradnju u Evropi (OSCE), Vijeće Evrope, Međunarodnu fondaciju za izborne sisteme, Nacionalni demokratski institut (NDI) i druge, nastavlja da izborne procese u zemljama Balkana koje imaju visok stepen korupcije, nepoštovanja procedura i propisa, također karakteriše visok stepen nepovjerenja građana u institucije koje sprovode izbore, i samim tim u legitimitet izbornih rezultata i njihov politički ultimativni rezultat – formiranje novih vlasti. Također, dodaje da je usklađenost izbornog zakonodavstva u zemljama Zapadnog Balkana je bolja nego što je bila ranije, i to najprije zahvaljujući ispunjavanju nekih preporuka koje je dao ODIHR.

No, dobro zakonodavstvo samo po sebi nije dovoljno da bi izborni procesi pošteno reflektovali volju birača, bili u skladu sa demokratskim normama i principima, i da bi njihov integritet bio neupitan. Često čujemo kako imamo dobre zakone, ali da njihova primena ne ide kako treba, da je parcijalna ili da propisi ne važe jednako za sve. Jako je važno da institucije koje sprovode propise u izbornom procesu imaju jasan mandat, ovlašćenja i resurse da svoj posao rade bez pritisaka bilo koje vrste. Samo tako integritet celokupnog procesa dobija na kvalitetu i dovodi do toga da se poverenje u izborni proces unapredi i poveća, što trenutno nije slučaj u većini zemalja Zapadnog Balkana“, rekao je Grujić.

Korištenje elektronskih uređaja

Kaže da upotreba elektronskih pomagala pri glasanju ima višestruke koristi i olakšava sa jedne strane izborni proces, i za glasače i za one koji sprovode izbore, te da potencijalno povećava mogućnosti za učešće na izborima nekim ugroženim grupama, kao na primjer osobama sa različitim vidovima invaliditeta, oštećenog sluha ili vida.

„Takođe, korišćenjem elektronskih uređaja može se poboljšati rad na utvrđivanju rezultata izbora, ubrzati taj proces i javnosti saopštiti rezultati u realnom vremenu i mnogo ranije nego inače. Sa druge strane, treba uvek imati u vidu da neka vrsta plana B mora postojati, u slučaju da elektronika zakaže.“

Prema njegovim riječima, da bi upotreba ovih pomagala u izborima dovela do svih pozitivnih rezultata, neophodno je uraditi dobru pripremu, uključujući planiranje javnih nabavki, preciziranje potreba i kakva vrsta uređaja je potrebna.

„Nakon toga svakako treba planirati vreme za informisanje i edukaciju o upotrebi ovih uređaja, i za birače i za organe koji sprovode izbore. Ako se to ne uradi valjano, temeljno i na vreme, upotreba ovakvih uređaja može imati kontraefekat i dovesti do potpune zbrke i haosa, i još većeg nepoverenja u izborni proces. Rad na uvođenju ovakvih sistema treba započeti odmah po završetku jednog izbornog ciklusa, jer je potrebno mnogo vremena za valjanu realizaciju i upotrebu ovakvih pomagala u izborima“, kaže Grujić.

Mišljenja je i da bi se trebalo početi sa potpunom depolitizacijom institucija kako bi se njihova zloupotreba spriječila i između izbora, a samim tim kada izbori dođu ako se takav sistem profesionalizma uspostavi ranije, u toku izbornog procesa te institucije samo nastavljaju da rade svoj posao.

„Naravno, to je lako reći, ali u našem regionu je uvrežena praksa da javne institucije služe kao dodatni (i ozbiljan) izvor prihoda političkih struktura koje su na vlasti. Razne vrste nepotizma, sukoba interesa, trgovine uticajem, dešavaju se sve vreme i utiču na političku situaciju i strukturu, a u toku izbora to sve dolazi još više do izražaja. Samo jasan pritisak međunarodnih institucija, vezano za vladavinu prava i borbu protiv korupcije, može dovesti do određenih napredaka na ovom polju.

Na žalost, očekivati da se političari sami odreknu instrumenata uticaja i moći, na našim prostorima je još uvek utopija. Razni zakoni kojima se ograničava upotreba javnih resursa pokazuju se kao dobar početni korak, ali ne i dovoljan da bi se stalo na put ovakvoj praksi, jer su političari jako kreativni u iznalaženju načina da upotrebe ove resurse“, rekao je sagovornik.

Suzbijanje govora mržnje

„Mete i žrtve su najčešće politički neistomišljenici, slobodni novinari, aktivisti civilnog društva – svi koji ne misle jednako kao mainstream političke opcije. Mediji imaju veliku moguću ulogu u suzbijanju govora mržnje, prostim neemitovanjem nastupa političara koji koriste neprikladan rečnik i svojim ponašanjem utiču na kreiranje atmosfere koja može dovesti do nasilja, koje se sa verbalnog prenese često na fizički napad na pojedince. U izborima, sve to mnogo više dolazi do izražaja, jer su ulozi veći i političari često igraju prljavo i koriste sve metode da diskredituju protivnike. Mediji, filtriranjem emitovanja takvih poruka, umnogome mogu doprineti suzbijanju govora mržnje. Međutim, ovo treba kombinovati sa edukacijom političara i njihovim razumevanjem uloge i odgovornosti koje imaju za izgovorenu reč u javnom prostoru – to je preduslov za sprečavanje ovakvih pojava.“

Stava je da u današnje vrijeme, interneta, online medija i društvenih mreža, limitiranje perioda kampanje na neki način izgleda smiješno i ne daje efekte.

„Mnoge države nemaju regulativu koja pokriva društvene mreže i internet, a kampanje se sve više usmeravaju na te platforme iz razloga što su jeftinije, što se mnoge poruke mogu lako, brzo dobaciti do velikog broja korisnika, i – što je političarima jako važno – mogu i da targetiraju određene ciljne grupe na taj način i postignu efekat za koji bi im na drugi način bilo potrebno mnogo više novca i vremena“, kaže Grujić.

Ne krije da je preciznije regulisanje finansiranja kampanje i kontrola tih finansija način da se neki kakav takav red uvede.

„Prateći tokove novca, ko i kada plaća za određene reklamne poruke i postove na mrežama, može se umnogome limitirati zloupotrebe. To podrazumeva apliciranje postojećih i kreiranje novih mehanizama praćenja i sankcionisanja nelegalnog ponašanja u kampanji, od strane regulatornih tela. Oni, sa druge strane, moraju biti valjano pripremljeni i snabdeveni resursima da mogu da reaguju adekvatno“, rekao je sagovornik.

Potom se osvrnuo i na govor mržnje koji je u javnom prostoru sve učestaliji, a njegove posljedice, direktne i indirektne, skoro svakodnevno vidimo.

Vjerske zajednice i vlast

Potom ističe da se u modernim društvima očigledan i neupitan uticaj religije na društvo odvaja od vođenja države, državnih poslova, pa samim tim i izbornih procesa.

„Kod nas, verske zajednice imaju dugu tradiciju zloupotreba od strane vlasti, a i one, verovatno zbog decenija zapostavljanja pod komunizmom, imaju potrebu da budu partner i pomagač svakoj vlasti. Kada dođu izbori, njihov uticaj se povećava, jer su ulozi veći i političari nude razne benefite verskim zajednicama u zamenu za podršku i uticaj na birače. Zna se da su verske zajednice na vrhu lestvice kada je u pitanju poverenje građana, dok su političari na dnu.“

Kaže i da, iako su u ustavima sve države u regionu sekularne, sprečavanje uticaja religijskih zajednica ne može se ograničiti samo propisima, nego postupanjem političara, najprije onih koji vode državu.

„Navike i uvreženo mišljenje da je religijskim liderima mesto svuda gde se odlučuje o državnim pitanjima, mogu se promeniti samo i jedino davanjem primera sa obe strane – i političara i verskih poglavara – o neuplitanju u poslove jedni drugima. Generalno, političari svojim ponašanjem i delovanjem bitno utiču na svoje rejtinge, tako da ako se oni ponašaju prikladnije i građani počnu imati više poverenja u njih, samim tim bi se uticaj religijskih zajednica dijametralno smanjio“, kaže Grujić.

Na kraju govori da nema neka prevelika pozitivna očekivanja imajući u vidu stanje institucija i vladavinu prava u regionu.

„Procesi će se postepeno i vrlo malo poboljšavati, najpre kao posledica uticaja Evropske unije u procesima pridruživanja i svojim godišnjim izveštajima o napretku. U tom kontekstu, izveštaji ODIHR posmatračkih misija su kao i uvek reper za Evropsku uniju da oceni i proceni napredak u razvoju demokratije, vladavine prava i poštovanja i promocije osnovnih ljudskih prava i sloboda. Najčešće promene su u vidu zakonskih rešenja, ali dok to ne bude pratilo i osnaživanje i osamostaljivanje institucija, ne možemo očekivati da nam izborni procesi budu legitimni i da njihove rezultate niko ne osporava“, zaključuje Grujić.

Izvor: Al Jazeera