Zebnje da će privatni podaci korisnica interneta, društvenih mreža i interneta generalno biti korišćeni kao dokazi za krivično gonjenje žena koje pokušavaju da dođu do abortusa u Sjedinjenim državama u kojima je abortus zabranjen su se po svemu sudeći obistinile.
Kako navodi sajt Biznis Insajder uautorskom tekstu, jedna žena i njena ćerka u Nebraski su optužene za abortus uz pomoć njihove istorije pretrage i prepiske na društvenim mrežama. Tekst navodi da će se ovog proleća, ženi po imenu Džesika Berdžis i njenoj ćerki suditi u Nebraski nakon što su optužene da su izvršile ilegalan abortus — uz dokaze koje je obezbedila Meta, matična kompanija društvene mreže Fejsbuk. Tužioci su rekli da je žena pomogla svojoj ćerki da pronađe i uzme tablete koje bi izazvale abortus.
„Uz pomoć podataka koje prikupljaju onlajn apoteke, objava na društvenim mrežama i zahteva za korisničke podatke od organa za sprovođenje zakona za evidenciju poruka i pretraga, mogu se pokrenuti slučajevi za krivično gonjenje protiv žena zbog traženja abortusa,“ navodi se u tekstu.
Meta je u saopštenju u vezi sa incidentom u Nebraski rekla da je reagovala na „važeće zakonske naloge lokalnih organa za sprovođenje zakona“ pre odluke Vrhovnog suda, koja je poništila prava na abortus širom zemlje i dozvolila zabranu u nekim državama.
Podsetimo, Vrhovni sud Sjedinjenih država je 2022. razmatrao slučaj Dobs protiv Džeksonove ženske zdravstvene organizacije, koji je osporavao zabranu abortusa u Misisipiju posle 15 nedelja. Sud je doneo odluku u korist države kojom je odbačena presuda iz 1973. kojom je legalizovan abortus, što je suštinski dovelo do ukidanja ustavnog prava na abortus a posledično i do donošenja zakona koji zabranjuju abortus u brojnim državama Sjedinjenih država.
Ipak, razvoj situacije je bio očekivan. Mediji su i ranije pisali da sa odlukom Vrhovnog suda podaci o lokacijama, tekstualnim porukama, istoriji pretraživanja, e-mail porukama i naizgled neškodljivim aplikacijama sa kalendarima za evidenciju mesečnog ciklusa, bi mogli da posluže za progon žena koje žele da izvrše abortus.
Društvene mreže i sajtovi već godinama prikupljaju i čuvaju podatke o korisnicima – adrese, lokacije, podatke o korisnicima i navikama, povezane naloge itd. Tehnološke firme i brokeri podataka prikupljaju, čuvaju i često prodaju višegodišnje informacije o svojim korisnicima. Malo je saveznih propisa koji štite takve podatke, čineći informacije, koje uključuju podatke o lokaciji, pretraživanju interneta i istoriji komunikacije, izuzetno vrednim i lako dostupnim za sprovođenje zakona, upozoravao je Gardijan.
Kao rezultat zabrane, mnoge žene se odlučuju za samokontrolisani abortus pilulama umesto da idu u lokalne klinike. Internet je učinio da ove opcije abortusa budu pristupačnije onima koji traže legalne i bezbedne puteve abortusa van medicinskog okruženja, ali je takođe stvorio digitalni otisak koji napor pojedinca da traži abortus čini mnogo lakšim za praćenje, navodi Gardijan.
Kako navodi Gardijan u tekstu iz čak prošle godine, postoji nekoliko načina na koje organi za sprovođenje zakona mogu da pristupe korisničkim podacima. Agencije mogu jednostavno pristupiti vašem telefonu, ili mogu da kupe korisničke informacije preko brokera podataka. Ili mogu izdati sudske pozive i naloge tehnološkim kompanijama tražeći podatke koje su te kompanije prikupile.
Iako postoji nekoliko koraka koje potrošači mogu preduzeti u pokušaju da ograniče informacije koje dele sa kompanijama koje onda mogu završiti u rukama organa reda, kompanije imaju najveću moć da zaštite korisnike, rekao je tehnolog za digitalna prava za Gardijan: „Prvo, zaista bih voleo da kompanije prestanu da rade sa brokerima podataka i prestanu da im prodaju podatke o lokaciji“. Ali najvažnija stvar koju kompanije mogu da urade jeste da smanje količinu podataka koje čuvaju o svojim korisnicima, posebno zato što možda nemaju moć ili mogućnost da odbiju pravni zahtev kao što je sudski nalog, navodi se u tekstu.
Optužnica u Nebraski pokazuje da su se ove zebnje o korišćenju podataka i digitalnog otiska obistinile. Jedino rešenje koje ostaje ženama u sistemskom narušavanju prava na privatnost nakon što je pravo na telesni integritet i pravo na izbor odlukom Vrhovnog suda potpuno suspendovano – minimalizacija digitalnog otiska, piše Mašina.
