Podrška Džulijanu Asanžu; Foto: Takver / Flickr
Izručenje Asanža SAD-u bi predstavljalo opasan presedan za sve građane sveta, novinare, izdavače, medijske organizacije i slobodu štampe.
Džulijan Asanž, čiji je novinarski i izdavački rad razotkrio ratne zločine Sjedinjenih Američkih Država i njenih partnera u Iraku i Avganistanu, već je četiri godine u zatvoru u Ujedinjenom Kraljevstvu gde mu je na raspolaganju poslednji proces žalbe na odluku da bude izručen SAD-u. Asanžove pristalice širom sveta nastavljaju borbu za njegovo oslobađanje.
Na četvrtu godišnjicu hapšenja Asanža sedam progresivnih poslanika u američkom Kongresu, na čelu sa predstavnicom Mičigena Rašidom Tlaib, potpisalo je zajedničko pismo ministru pravde Meriku Garlandu, u kojem ga pozivaju da odustane od optužbi protiv izdavača Vikiliksa.
Asanž se od 11. marta 2019. godine nalazi u britanskom zatvoru Belmarš u okolini Londona i preti mu izručenje u SAD i 175 godina američkog zatvora. Pre nego što ga je britanska policija uhapsila, Asnaž je proveo sedam godina u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, budući da mu je Ekvador odobrio politički azil. Do hapšenja je došlo nakon što je SAD protiv njega podigao tajnu optužnicu.
Nakon prve optužnice usledilo je još njih sedamnaest u kojima američki tužioci Džulijana Asanža terete za kršenje Zakona o špijunaži. Kako se to i u pismu upućenom ministru pravde SAD ističe, ovaj zakon iz 1917. godine je ovom prilikom prvi put upotrebljen protiv jednog izdavača ili novinara, a osuda bi imala negativne posledice po novinarsko izveštavanje i demokratiju:
„Optužnica protiv gospodina Asanža je prvi slučaj u američkoj istoriji da se izdavač koji je objavio istinite informacije krivično goni po Zakonu o špijunaži. Bude li g. Asanž osuđen, postaviće se ne samo pravni presedan na osnovu kojeg će biti moguće krivično goniti izdavače i novinare, nego i politički presedan. U budućnosti bi New York Times ili Washington Post mogli biti krivično gonjeni kada objave važne priče zasnovane na poverljivim informacijama. Ili, što je jednako opasno za demokratiju, oni bi mogli da se uzdrže od objavljivanja takvih priča iz straha od krivičnog gonjenja.”
Asanžov slučaj, kako smo ranije pisali, ukazuje i na problematično pitanje jurisdikcije, jer nije jasno po kom osnovu američka vlada krivično goni australijskog državljanina zbog objavljivanja medijskog sadržaja u Britaniji (s obzirom na činjenicu da je Asanž u trenutku objavljivanja svih materijala iz 2010. bio u britanskom kućnom pritvoru). Ukoliko Britanija pristane da izruči Asanža, to će predstavljati presedan prema kome će bilo koja država sutra moći da traži izručenje bilo kog građanina bilo koje države, ukoliko je bilo gde objavljivao istinite informacije o njima.
U znak podrške naporima američkih poslanika, narodni poslanici u parlamentima Ujedinjenog Kraljevstva, Australije, Meksika i Brazila su potpisali slična pisma upućena ministru pravde SAD, naglašavajući tako globalne implikacije slučaja Džulijana Asanža.
Da li će Australija konačno da digne glas?
Asanž je australijski državljanin, ali njegova matična zemlja je uglavnom bila distancirana od progona osnivača Vikiliksa. Međutim, od promene vlasti, Australija pokazuje znake da bi mogla da dela u korist Džulijana Asanža, piše Peoples Dispatch.
U utorak 11. marta je 48 saveznih poslanika u Australiji potpisalo pismo upućeno Garlandu, tražeći da SAD odustanu od svih optužbi protiv Asanža i da se on pusti na slobodu. U pismu se tvrdi da je Asanž „u ovom ili onom obliku bio u zatvoru više od jedne decenije“, uz napomenu da je za vreme boravka u ambasadi Ekvadora između 2012. i 2019. nije imao slobodu kretanja.
Izručenje Asanža SAD-u „bi predstavljalo opasan presedan za sve građane sveta, novinare, izdavače, medijske organizacije i slobodu štampe”, stoji u pismu australijanskih poslanika.
Nedelju dana pre objavljivanja pisma novi visoki komesar Australije u Velikoj Britaniji Stiven Smit posetio je Asanža u Belmaršu i izjavio je da očekuje da će nastaviti sa posetama.
Nakon dolaska na vlast u maju prošle godine laburistička vlada pod vodstvom Entonija Albanezea potvrdila je da će lobirati za Asanžovo oslobađanje, ali je postigla vrlo mali napredak. Prošlog meseca ministarka inostranih poslova Peni Vong je izjavila da su„mogućnosti diplomatije ograničene“ u vezi sa slučajem Asanža, čime je umanjila je očekivanja australijske intervencije.
U vršenju pritiska na vlade SAD i UK da se Džulijan Asanž pusti na slobodu učestvuje mnoštvo pokreta, organizacija i individua širom sveta. Zajednička poruka je jednostavna i suštinska:
Ne izručenju! Sloboda za Džulijana Asanža!
Izvor: Mašina
