Foto: Freepik
Deca sve ranije postaju aktivni korisnici društvenih mreža i digitalnih platformi koje su godinama u ekspanziji.
Usled ekspanzije digitalnih platformi, zabrinutost roditelja za sadržaje koje deca mogu da vide i vreme koje provode na internetu postaje sve veća. U digitalnom svetu vrebaju mnogi problemi i opasnosti, ali digitalni svet deci takođe nudi pristup brojnim korisnim informacijama, znanju, povezivanju. Koliko je previše? Da li internet nudi više dobrog ili lošeg za decu? Da li digitalni svet stvara ili preslikava društvene nejednakosti?
Prema istraživanju Deca Evrope na internetu učenici u Srbiji provode na internetu u proseku više od tri sata dnevno, dok dve trećine njih vikendom onlajn provodi između četiri i sedam sati. Deca internet, prema rezultatima ovog istraživanja, koriste pre svega za zabavu i komunikaciju. Istraživanje takođe pokazuje da je 2019. godine više od dve trećine dece i mladih imalo profil na nekoj društvenoj mreži ili platformi, čak i deca ispod 13 godina, što je najčešće minimalna starosna granica propisana od strane društvenih mreža.
Opasnosti na internetu
Svako dete koje je prisutno u digitalnom svetu je u određenoj meri u riziku od različitih opasnosti koje vrebaju na internetu. Istraživanja UNICEF-a pokazuju da će oni najugroženiji biti češće izloženi ovim opasnostima. Stručnjaci navode da pametni telefoni podstiču „kulturu spavaće sobe sa pristupom internetu“ koji je za mnogo dece ličniji, privatniji prostor i koji je pod sve manjim nadzorom roditelja. Autori/ke studije prepoznaju nekoliko rizika sa kojima se deca suočavaju na internetu:
- Rizici od sadržaja: „Ovo može da se odnosi na seksualne, pornografske i nasilne slike, određene oblike oglašavanja, rasističke i diskriminatorske materijale i materijale koji sadrže govor mržnje, internet stranice koje promovišu nezdrava ili opasna ponašanja, npr. samopovređivanje, samoubistva i izgladnjivanje.“
- Rizici od kontakta: „Javljaju se tamo gde dete učestvuje u rizičnoj komunikaciji, na primer, sa odraslom osobom koja traži neprikladan odnos ili dete za seksualne potrebe, odnosno sa pojedincima koji nastoje da radikalizuju dete i da ga ubede da učestvuje u nezdravim i opasnim ponašanjima.“
- Rizici od ponašanja: „Javljaju se tamo gde se dete ponaša na određeni način koji doprinosi nastanku rizičnog sadržaja ili odnosa, a obuhvata i materijale koje su sama deca kreirala.“ navodi se u studiji.
Mogućnosti i nejednakosti
Iako na internetu i društvenim mrežama vrebaju brojne opasnosti po decu, digitalne tehnologije deci donose i brojne mogućnosti za učenje i obrazovanje. Prema autorima studije koja se bavi analizom dečijeg korišćenja interneta ovo je posebno vidljivo u udaljenim regijama i tokom humanitarnih kriza, kada internet omogućava deci pristup informacijama o pitanjima koja utiču na njihove zajednice i mogu im pomoći u rešavanju problema.
Ipak, digitalni svet stvara i nejednakosti, kao što reprodukuje one koje već postoje. Deca iz ugroženijih grupa češće nemaju pristup internetu, ili kvalitetnoj opremi i konekciji, imaju manje mogunosti za korišćenje kvalitetnog sadržaja na drugim jezicima te propuštaju niz sadržaja i mogućnosti koje njihovi vršnjaci i vršnjakinje imaju:
„Deca koja u ovom trenutku nemaju pristup internetu propuštaju bogate obrazovne resurse, pristup globalnim informacijama i prilike za učenje u onlajn svetu; ona se, takođe, odriču i različitih načina na koje mogu da stvaraju nova prijateljstva i da se lično izraze. Za decu u nepovoljnom položaju, poput dece koja imaju poteškoće u razvoju, pristup internetu može da znači veliku razliku, jer im pruža jednake prilike umesto marginalizacije. Deci migrantima to može da obezbedi sigurnije putovanje i šansu da ostanu u kontaktu sa članovima svoje porodice, odnosno bolje prilike za pronalaženje posla i za obrazovanje u stranoj zemlji“, navodi se u studiji UNICEF-a.
Šta roditelji mogu da učine kako bi zaštitili svoju decu?
Internet zbog svih svojih protivrečnosti roditeljima i pedagozima stvara sve veću zabrinutost. Ovo posebno ne čudi imajući u vidu činjenicu da svako treće dete doživi neko uznemirujuće iskustvo na internetu, ali i da uređaji koje deca koriste za zabavu, informacije i društevene mreže istovremeno prikupljaju podatke o deci.
Autori/ke studije o deci u digitalnom svetu navode da je pitanje da li i koliko deca imaju koristi od digitalnih iskustava povezuje se i sa njihovim polaznim tačkama u životu: „Dok deca sa snažnim društvenim i porodičnim odnosima verovatno koriste internet kako bi ojačala ove odnose (što dovodi do poboljšanja njihovog blagostanja), deca koja, na primer, proživljavaju usamljenost, stres, depresiju ili probleme kod kuće mogu otkriti da internet povezuje neke od ovih teškoća. Nasuprot tome, deca koja se bore sa svojim društvenim životom van mreže mogu ponekad razviti prijateljstva i dobiti socijalnu podršku na mreži koju ne primaju nigde drugde.“
Iako je pitanje o vremenu koje deca provode na internetu zastarelo, stručnjaci i stručnjakinje navode da pitanju „koliko je previše“ treba pristupati u skladu sa uzrastom deteta, njegovim individualnim karakteristikama i širem društvenom kontekstu u kome dete živi: Roditelji i nastavnici ne bi trebalo da deci ograničavaju korišćenje digitalnih medija, nego uz pažljivije posredovanje i podršku treba da im omoguće da od povezanosti izvuku maksimalnu korist, a da se što manje izlože rizicima. Više pažnje treba posvetiti sadržajima kojima se deca izlažu i aktivnostima dece (šta ona rade na mreži i zašto), a manje tome koliko vremena deca provode ispred ekrana.“
Roditelji stoga, prema stručnjacima/kinjama, treba da osiguraju mogućnost uživanja digitalnih prava deteta, bez ograničenja koriščenja interneta ali uz osiguranje njihove bezbednosti i edukacije dece kako da prepoznaju štetne sadržaje na internetu, kako da se sami zaštite i kako da internet koriste za edukaciju a ne samo zabavu.
Irena Pejić, Mašina
