Foto: Reuters
Početkom maja, dok su američke i NATO snage započele konačno povlačenje iz Avganistana, talibani su pojačali vojnu ofanzivu protiv avganistanskih nacionalnih snaga bezbednosti.
Ali su uradili i nešto mnogo manje uobičajeno za istorijat ove grupe tokom ratnog sukoba u zemlji – pokrenuli su masovnu prateću kampanju na društvenim mrežama.
Mreža naloga na društvenim mrežama isticala je navodne neuspehe vlade u Kabulu, istovremeno veličajući talibanska dostignuća.
Tvitovi su se hvalili skorašnjim pobedama grupe – ponekad preuranjeno – i otvorili nekoliko heštegova, među kojima #kabulregimecrimes (povezan sa tvitovima u kojima se avganistanska vlada optužuje za ratne zločine); #westandwithTaliban (pokušaj da se probudi podrška u narodu) i #ﻧَﺼْﺮٌ_ﻣٌِﻦَ_اللهِ_ﻭَﻓَﺘْﺢٌ_ﻗَﺮِﻳﺐٌ (pomoć od Boga i pobeda su blizu).
Prvi hešteg je uspeo da trenduje u Avganistanu.
Kao odgovor na ovo, tadašnji avganistanski potpredsednik Amrulah Saleh upozorio je snage i javnost da ne padaju na lažne tvrdnje o talibanskim pobedama na društvenim mrežama i pozvao ljude da izbegavaju deljenje detalja o vojnim operacijama koji bi mogli da kompromituju bezbednost.
Koordinacija je sugerisala da su talibani odustali od žestokog protivljenja savremenim informacionim tehnologijama i medijima koje se nekada vezivalo za njih i izgradili aparat na društvenim mrežama koji treba da pojača njihovu poruku.
Kad su talibani prvi put došli na vlast u Avganistanu 1996. godine, zabranili su internet i zaplenjivali ili uništavali televizore, kamere i video trake.
Zvanični sajt Islamskih emirata talibana, „Al-Emarah“, pokrenut 2005. godine, sada objavljuje sadržaje na pet jezika – engleskom, arapskom, paštunskom, dariju i urduu.
Audio, video i pisani sadržaj nadgleda komisija za kulturu Islamskih emirata Avganistana (IEA), koju predvodi njihov portparol Zabihulah Mudžahid.
Prvi Tviter nalog Zabihulaha Mudžahida ugasila je ova kompanija, ali njegov novi nalog – aktivan od 2017. godine – ima više od 371.000 pratilaca.
Pod njim radi posvećeni tim dobrovoljaca koji promoviše talibansku ideologiju na internetu.
Navodni šef ove grupe – praktično direktor za društvene mreže IEA – je Kvari Said Kosti.
Kosti je za BBC rekao da tim ima odvojene grupe koje se bave Tviterom – a koje rade na tome da trenduju heštegovi u vezi sa talibanima – kao i širenjem poruka na Vocapu i Fejsbuku.
„Naši neprijatelji imaju televiziju, radio, verifikovane naloge na društvenim mrežama, a mi nemamo ništa od toga, a opet smo se borili sa njima na Tviteru i Fejsbuku i porazili ih“, kaže Kosti.
Njegov posao je, kaže on, da uzme ljude koji su se pridružili talibanima zbog njihove ideologije i da ih „dovedem na društvene mreže kako bi mogli da šire našu poruku“.
U Avganistanu ima svega 8,6 miliona korisnika interneta, a odsustvo pokrivenosti mrežom i dostupnih podataka i dalje predstavlja ključni izazov.
Tim za društvene mreže IEA plaća 1.000 avganija (11,51 dolara) mesečno za pakete podataka članovima tima „koji svoj rat vode onlajn“, kaže Kosti.
On se pohvalio da IEA „ima četiri potpuno opremljena multimedijalna studija koja se koriste za pravljenje audio i video sadržaja i digitalnog brendinga.“
Rezultat su propagandni video snimci visokog kvaliteta koji veličaju talibanske borce i njihovu borbu protiv stranih i nacionalnih sila, naširoko dostupni na njihovom Jutjub kanalu i sajtu Al-Emarah.
Grupa objavljuje slobodno na Tviteru i Jutjubu, ali je Fejsbuk talibane označio kao „opasnu organizaciju“ i često uklanja naloge i stranice povezane sa njima.
Fejsbuk je najavio da će nastaviti da zabranjuje talibanski sadržaj na platformama.
Kosti kaže za BBC da je talibanima teško da održe svoje prisustvo na Fejsbuku i da se umesto toga usredsrede na Tviter.
Iako je američki Stejt department proglasio Mrežu Hakani za međunarodnu terorističku grupu, njihov lider Anas Hakani i mnogi članovi grupe imaju Tviter naloge sa hiljadama pratilaca.
Govoreći pod uslovom da ostane anoniman, jedan član talibanskog tima za društvene mreže rekao je za BBC da je tim odlučio da iskoristi Tviter do kraja da bi promovisao članak koji je Siradžudin Hakani, zamenik vođe talibana, napisao specijalno za Njujork tajms u februaru 2020. godine.
Većina aktivnih talibanskih naloga na Tviteru je otvorena posle toga.
„Većina Avganistanaca ne zna engleski, ali su lideri režima u Kabulu aktivno komunicirali na engleskom na Tviteru – zato što njihova publika nisu bili Avganistanci već međunarodna zajednica“, kaže on.
„Talibani su želeli da udare kontru njihovoj propagandi i zato smo se i mi usredsredili na Tviter.“
On kaže da su članovi tima, od kojih neki imaju desetine hiljada pratilaca, dobili konkretne smernice „da ne komentarišu spoljnopolitička pitanja susednih zemalja što bi moglo da naruši naše odnose sa njima.“
U prošlosti, talibani su bili poznati po tome da su izuzetno tajili identitet svojih lidera i boraca.
Čak toliko da jedva da postoji bilo kakva jasnija slika osnivača grupe Mule Omera.
Danas, u pokušaju da stekne međunarodni legitimitet, njihovo vođstvo ne samo da se pojavljuje u medijima, već se značajno promoviše na društvenim mrežama.
Kad se ranije tajnoviti portparol grupe Zabihulah Mudžahid pojavio na konferenciji za novinare ubrzo posle pada Kabula, profilske slike mnogih talibanskih naloga na Tviteru promenile su se u njegovu sliku.
Za razliku od njih, mnogo avganistanski građani koji su radili za međunarodne snage, organizacije i medije, i drugi koji su kritikovali talibane na društvenim mrežama, sada gase svoje naloge, plašeći se da bi te informacije mogle da se iskoriste za njihovo pronalaženje.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč kažu da su već primili izveštaje o talibanskim borcima koji traže, i navodno ubijaju, ljude iz odmazde.
Fejsbuk je uveo alat sa jednim klikom za ljude u Avganistanu kojim mogu brzo da zaključaju svoj nalog, sprečivši da svako ko već nije njihov prijatelj vidi njihove detalje.
Sajt je takođe najavio da je privremeno uklonio mogućnost za naloge u Avganistanu da gledaju i pretražuju spisak „prijatelja“.
Pitanje je da li su se talibani promenili i odrekli svireposti koja se vezivala za njih.
Mnogi u Avganistanu i širom sveta ne veruju u njihova obećanja da su se promenili.
Ali čini se da su shvatili da deo tehnologije koju su nekada odbacivali može da im pomogne u njihovoj misiji da utiču na mišljenje o njima na globalnoj sceni.
„Društvene mreže su moćan alat za menjanje percepcije javnosti“, kaže član tima za društvene mreže.
„Mi želimo da promenimo percepciju ljudi o talibanima.“
Izvor: Sara Atik, BBC Njuz
