U termopilskom klancu 480. godine p.n.e. odigrala se jedna od najvećih istorijskih drama. Kralj Leonida i tri stotine najvrsnijih vitezova Sparte ostvarili su herojsko delo odbrane ljudskosti i slobode. Svojim životima i delima ostavili su dubok trag u večnosti na koji nas podseća jedan od najznamenitijih epitafa posvećenih veličini i snazi ljudskog duha:
„Reci, stranče, našima da smo ostali na svojim mestima verni našim zakonima.“
Mnoge od nas i danas, gotovo dve i po hiljade godina kasnije, taj veličanstven iskaz ljudskog dostojanstva ostavlja bez daha. Međutim, put prema ostvarenju jednog tako uzvišenog stanja duha bio je sve samo ne lagan i brzo ostvariv. Pored gotovo mitskog zakonodavca Likurga, zasluga za to pripisuje se i legendarnom Tirteju čije su elegije uzdigle spartanski duh i omogućile mu takav herojski stav pred licem smrti.
Život drevne Sparte
Kada danas spomenemo Spartu većina ljudi pomisli na strog vojnički način života. Da bismo otkrili šta je podstaklo i omogućilo legendarno spartansko herojstvo, moramo da se vratimo na sam početak formiranja ove osobene kulture. U VIII veku p.n.e. život drevne Sparte nije se u mnogočemu razlikovao od života ostalih helenskih gradova. Odisao je snagom kreativnog zanosa, životnim radostima i lepotom. Veliki pesnik Alkmen tada piše prve lakonske lirske pesme. Poseban uticaj na svakodnevni život imala je muzika majstora sedmostrune kitare s Lezbosa, Terpandera, koji u Spartu donosi tradiciju jonske elegije.
U vreme prve olimpijade, spartanski zakonodavac Likurg, nadahnut pitijskim blagoslovom, donosi Veliku retru, nepisane zakone kao inspiraciju i usmerenje u svakodnevnom životu spartanskog čoveka. Zakon, retra, kao zajednički sistem vrednosti imao je zadatak da omogući izgradnju zajednice ljudi koja će voditi ka ostvarenju duhovne aristokratije, odnosno ka vladavin onih čiji su životi prožeti vrlinom. Tada započinje i formiranje sistema odgoja i obrazovanja, agoge, koji je trebao da osigura fizički i moralno snažne ljude, kojima će interes spartanske države biti ispred ličnih interesa. Tako osposobljeni postajali su „zidovi Sparte”, jer je Sparta bila jedini grčki grad bez bedema, koji su srušeni po Likurgovoj naredbi.
Poziv u pomoć
Gotovo sto godina kasnije, drugi ustanak podjarmljenih Mesenjana ozbiljno je ugrozio Spartu. Prema savetu proročišta u Delfima, Spartanci se pozivaju na drevni savez s Atinom i traže od nje pomoć… Legenda kaže da su Atinjani, iznenađeni molbom nepobedivih Spartanaca, umesto vrsnog stratega i vojskovođe sposobnog da preokrene ratnu sreću, u Spartu poslali Tirteja, starog hromog učitelja koji nije mogao ni mač da podigne. Umesto snagom mača, Tirtej sokoli srca Spartanaca svojim ratničkim elegijama, pa ih poput pčela okuplja oko njihovih zakona, kralja i otadžbine i vodi do pobede.
Likurgove mudre državotvorne ideje snažno su uticale na Tirteja, koji sriče ratničke elegije i uzvišene himne kojima prenosi Spartancima duboki smisao „živog zakona” utemeljenog na eunomiji, ostvarenju kosmičkog reda na Zemlji. On je na taj način podstaknuo mlade Spartance na obrazovanje, odnosno izgradnju „obraza” ili, kako je to nazvao veliki stoički filozof Zenon, „onoga što dolikuje čoveku”.
„Vi ratnici, pre nego što pređete granicu smrti, morate preći granicu vrline.“
Upravo ta ideja se može prepoznati u gotovo svim Tirtejevim ratničkim elegijama, a inspirisala je spartanskog čoveka da svoj život posveti ostvarenju više svrhe, ostvarenju istinske države utemeljene na razvoju moralnih vrednosti čoveka, koji kroz svoje lično ostvarenje omogućava i celokupni napredak zajednice.
Ratničke elegije
Tirtejeve ratničke elegije utemeljene su na najsjajnijim primerima homerskog epa, ali poseduju lakonsku jednostavnost. On je Spartancima približio Homerov ideal mitskog junaka, nadahnjivao ih da razvijaju sposobnost da junački odgovore na životne izazove, pružajući mogućnost oživljavanja humanog ideala u sopstvenom životu i u svetu koji ih okružuje.
„I da je lepši od Titona i bogatiji od Mide i Kinire, i da je veći kralj od Pelopa, Tantalovog sina, i rečitijeg jezika od Adrasta, ja ga ne bih zato poštovao, pa da ima i svu slavu sveta, ako ne poseduje ratničku hrabrost…“
Mermerna statua hoplita, V vek p.n.e., Arheološki muzej Sparte, Grčka
Ratničke elegije su pokretale čoveka da otkriva svoju istinsku prirodu, da pronikne u ljudske vrednosti i da se transformiše u čoveka sposobnog da štiti i čuva život. Pesme koje diraju ljudska srca isnpirišu na ostvarenje uzvišenog moralno-političkog ideala koji je čovek spreman svakodnevno da živi.
Ritam i stih ratničkih oda kod omladine bude duh borbenosti i spremnosti da se suoče sa izazovima stvarnosti, da se u uslovima nestalnog života vinu toliko visoko da mogu da prevaziđu sva iskušenja koja donosi život. Tirtej je naročito nastojao da probudi njihovu privrženost i vernost otadžbini.
„…a onog koji padne među ratnicima u prvim redovima i izgubi život, ovenčavajući slavom svoj grad, sugrađane i oca, pogođen mnogim kopljima u grudi, kroz iskrivljen štit i oklop, žali svuda i mlado i staro, i s bolnom čežnjom oplakuje ga ceo grad; i njegova humka i njegova deca uživaju poštovanje među ljudima, a i deca njegove dece i njegov kasniji rod; i nikad neće propast njegova plemenita slava i njegovo ime, nego će on biti besmrtan, iako leži pod zemljom …“
Beg od odgovornosti prema otadžbini Tirtej opisuje kao najveći gubitak ljudskog dostojanstva i časti.
Ideal slave omogućava čoveku ostvarenje herojskih, i ujedno istinski ljudskih dela, koja imaju odjek u večnosti. Gotovo celokupna helenska etika utemeljena je na ostvarenju arhetipa junaka kao uzvišenog modela ljudskog života.
„Mlado i staro ga poštuje, život mu donosi mnoga odličja i ugled, niko mu ne može nauditi niti okrnjiti njegovo pravo. Ako je čovek star, gledaju ga sa strahopoštovanjem i, gde god se pojavi, ustupaju mu mesto.“
Tirtej je svoje sugrađane zauvek nadahnuo osećajem za zajednicu, za herojstvo, podsticao na pokušaj ostvarenja „valjanog poretka”, uobličenog u sveobuhvatnoj građanskoj vrlini – arete. Iako njegovo delo pripada spartanskom životnom izrazu, tokom vekova postalo je inspiracija svim helenskim narodima, pa čak i onim koji su bili izraziti protivnici spartanskog poretka.
Autor: Zoran Koritnik - Nova Akropola
