Slutili, slutili, pa doslutili…
Apokaliptične sličice zapljuskuju sva čula.
Bilo gdje da ste: čak i na morskome plavom žalu, gdje čarlija vjetrić mio…
Mada, čini mi se da je tamo, na morskome plavom žalu, sve nekako ljepše… čak i kad ne sanjate bajnu plavušu…
Traje li ljubav i u doba korone?
Ako se i to ugasilo, onda je korona baš neki opasni matrak. Ako, opet, ima ljubavi, korona će doći i proći…
Šta će iza sebe ostaviti, koliko će da manjka, niko ne može da zna…
Sigurno će preteći mnozina, a među njima i poneki čovjek, pa opet – Jovo nanovo. Do neke nove korone ili sličnog kastiga…
Lijepo ime, kako joj i priliči. Samo neka je ta krunica-koronica daleko od naših glava.
Pa čak i onih okrunjenih, zvanično i nezvanično…
Ne bi valjalo da nas manjka, a o svemu ostalome ćemo se nekako dogovoriti, kad ova alavija prođe…
Mislim nešto u poluizolaciji: da li da joj tepamo ili da je proklinjemo…
Da li da umilostivimo koronicu lutalicu, ne bi li mimo našeg i svačijeg praga ili da krenemo na nju onako mrzilački, bez milosti…
Kako god: slabiji smo čak i od jednog virusa…
Šta je čo`ek, a mora bit čo`ek…
Alkohol (naravski onaj medicinski što se ne loče), asepsol i ostale apotekarske teške haubice, pa udri, a sve Onoga moli da mržnja prema koronici ne može biti neki veliki grijeh…
Koliko god da koronica potamanimo, neka nam se ne upisuje u predebelu i pretrpanu knjižurinu grijehova…
Šta li, o šta li, dogmatici misle o tome…
Ne mislim na ovjenčane teološke glave koliko na okrunjene vladaoce koji u svojim nečasnim biografijama upisaše i ovu pošast za koju, valjda, nijesu krivi…
Ne mogu, sva je prilika, biti krivi i za ovo zlo…
Mada, korona ne čula, to i nije baš izvjesno…
Ako svako zlo ima svoj izvor i ako su okrunjeni na izvorištu svih zala, bolje je ne izvoditi zaključak, u ime one milosti i čovjekoljublja koje nam sugeriše da je čeljade, pa kakvo gođ da je, ipak, važnije od zlosretnice koronice…
Bolji je i nakazni čovjekoliki stvor od najljepše korone koja nas je zadesila…
Tako bi trebalo biti…
Korona bi mogla da mutira, pa valjda bi i čovjekoliki stvor mogao da se očovječi…
Uvijek postoji šansa, mada je sve manja…
Nego, kad sve ovo mine, a sasvim sigurno će minuti, nastavićemo tamo gdje smo stali, a sasvim sigurno smo stali…
A za nastavak biće potrebne i zaštitne rukavice i zaštitne maske i dezinfekciona sredstva…
Kad se provjetri, a provjetriće se, moraće i da se dezinfikuje…
To je istorijska nužnost, dijalektički imperativ: i dezinfekcija i egzorcizam…
Kad koronica odleprša, slijedi veliko spremanje.
Namnožilo se toga, zapatilo se…
A higijeničari odavno nijesu izbacili smeće…
Traži se odgovarajuće dezinfekciono sredstvo kad već revolucija nije u opticaju…
I u Titogradu i u Biogradu, sasvim svejedno…
Autor/ka: Boris Jovanović - Fenomeni
