Pogled preko ramena, blago otvorena usta, plavi turban sa dugačkom žutom maramom, smeđa jakna ispod koje viri komadić bele košulje i biserna minđuša. Da li je to sve što znamo o devojci koja je Vermeru bila model za njegovu najčuveniju sliku, onu koja ga je učinila besmrtnim i koja je jedan od simbola zlatnog doba Holandije?
Da li je sve što znamo o toj slici zapravo samo ono što vidimo na njoj?
Ko je misteriozna devojka sa slike?
Postoji više pretpostavki o identitetu devojke sa slike, ali nijedna nije potvrđena.
Jedna od njih jeste da je Vermer naslikao svoju najstariju ćerku Mariju. Neki poznavaoci umetnosti mišljenja su da je Marija takođe bila slikarka, štaviše, misle da je zapravo ona autor nekih dela koja se pripisuju njenom ocu.
Spekuliše se i da je devojka sa slike Vermerova komšinica ili ćerka njegovog prijatelja, ali opciju da je ona bila njegova služavka i platonska ljubav nudi jedino Trejsi Ševalije kao zaplet svog istoimenog romana zasnovanog upravo na ovoj neodgonetnutoj misteriji i mašti same književnice.
U pomenutom romanu, Grit je šesnaestogodišnja devojka koja odlazi da radi kao služavka u kući Johanesa Vermera, kako bi pomogla svojoj porodici koja živi na ivici egzistencije. Dodir sa umetnošću imala je jedino preko svog oca koji se bavio oslikavanjem pločica dok nije oslepeo. Kada je Grit kao jednu od dužnosti dobila da čisti atelje svog gospodara, ta dužnost pretvorila se u privilegiju – jedino je njoj bio dozvoljen pristup ovoj prostoriji.
Tamo je Grit zakoračila u neki drugi svet. Monoton i težak život na trenutke je zamenjivala posmatranjem nastanka umetničkog dela. Vođena strašću koja se prećutno razvijala između nje i Vermera, ali i novootkrivenom ljubavlju prema umetnosti, pristala je da učestvuje u stvaranju slike koju je naručio bogati Vermerov mecena Van Rejven. Tako je postala model za Vermerovo remek-delo, u svetu umetnosti poznato i kao „Mona Liza severa“.
Šta govori njen pogled na slici?
Trejsi Ševalije je čitaocima ponudila moguće rešenje, ukoliko čitalac ume da čita između redova. Iako u romanu postoje neke istorijske činjenice, neostvarena ljubav između poznatog slikara i njegove služavkezapravo je samo brižljivo smišljena i maestralno napisana priča koja ni u jednom trenutku ne prerasta u tipičnu romansu sa srećnim krajem. Ali sve ostaje na fikciji.
Skarlet Johanson kao Devojka sa bisernom minđušom
Slika je inspirisala nastanak romana, roman nastanak filma. A film Pitera Vebera iz 2003. godine sa Skarlet Johanson u glavnoj ulozi svodi se na grubi kostur priče Trejsi Ševalije. Bez ikakvih emocija i podteksta romana, film je samo njegova prazna ljuštura – roman je lišen jačine koju nosi i koja je intrigu oko Vermerove slike učinila još zanimljivijom.
Čak bi i zabranjena ljubav poznatog slikara i njegove siromašne nepismene služavke sa nekakvim hepiendom imala više smisla nego ovo što smo dobili Veberovom režijom. Niko tu ne bi ništa izgubio, jer bi u toj priči imalo istine koliko i u Trejsinoj.
Da li naziv slike možda krije neki trag koji može da nas odvede u pravom smeru? Da li je biserna minđuša zaista toliko važan detalj, kako upućuje naziv slike? Pa, ako uzmemo u obzir da je to bio samo jedan od njenih naziva – nije.
Devojka s bisernom minđušom zvala se još i Devojka s turbanom, Mlada devojka s turbanom, Portret mlade devojke, Portret devojke s turbanom.
Međutim, biserna minđuša je glavni motiv u romanu Trejsi Ševalije. Njom je konačno poražena Vermerova žena Katarina, koja veoma teško podnosi istinu da je njen muž jednu običnu neobrazovanu služavku stavio iznad majke svoje jedanaestoro dece. Radnja dobija klimaks u poslednjoj sceni, kada Grit, ranije isterana iz Katarinine kuće i udata za mesara, postaje naslednica Vermerove ostavštine – bisernih minđuša njegove žene, koja je lično morala da preda nakit svojoj nekadašnjoj služavki i suparnici.
Šta zapravo znači minđuša na Vermerovoj slici?
Podatak da je Grit na slici nosila Katarininu minđušu može da se poklapa sa indicijom da je ta minđuša zaista pripadala Vermerovoj porodici – što može da ide u prilog pretpostavci da je Grit u stvarnosti bila Vermerova ćerka Marija. A i ne mora.
Bilo kako bilo, tajna Devojke s bisernom minđušom ništa nije manja ni 350 godina od nastanka slike. I dalje se pitamo ko je bila ta devojka, šta krije njen pogled preko ramena, da li je možda htela nešto da kaže… Trejsi Ševalije je iskoristila ovu prazninu da napiše izvanredan roman inspirisan velikim delom 17. veka, po kome su kasnije nastali film i pozorišna predstava.
Geneza ove slike verovatno nikada neće biti otkrivena, a možda ne bi ni trebalo. Uostalom, misterija i jeste deo njene popularnosti. Baš kao i Da Vinčijeve Mona Lize.
Piše: Irena Vuksanović za kultivisise.rs
