Sasvim sigurno ste bar načuli, ako ne i probali, da postoji nekakva “paleo dijeta” – način ishrane kakav su imali naši daleki preci iz paleolita, odnosno u zoru kamenog doba.
Mnogi “fitnes gurui” i drugi zagovornici raznih dijeta za mršavljenje tvrde da je način ishrane kakav su imali “pećinski ljudi” (pre na primer 3 miliona godina do pre oko 10.000 godina) idealan i za današnje vreme, naročito ako se borite sa viškom kilograma.
Kako su tadašnji ljudi živeli i šta su jeli?
U kamenom dobu ljudi su uglavnom živeli kao nomadi i lovci-sakupljači. Živeli su malim grupicama, hodali naokolo u potrazi za hranom i često menjali boravište kad hrane nestane. Lovili su životnje, ribu i insekte, brali voće i povrće, skupljali semenke – naizgled, vrlo zdrava hrana. No, u različitim oblastima ishrana je bila različita i najčešće ne tako raznovrsna – ljudi su gladovali i jelo se ono čega je bilo. Nekad samo meso, nekad samo semenke.
Mnogi naučnici tvrde su da je sve do pre oko 50.000 godina gotovo sva čovekova hrana bila biljnog porekla, a tek mali procenat životinjskog – mladunci životinja, jaja i insekti. Velike životinje kao antilope na primer, bila su retkost i posebna gozba. Deca su dugo dojena, ali nakon detinjstva više nisu jeli mlečne proizvode. U nekim oblastima raslo je više voća pa je ono činilo najveći deo jelovnika, dok su neke grupe, posebno one u hladnijim regijama, bile izuzetno uspešne u lovu i hrana im je uglavnom bila – meso.
Ono što ste možda primetili je da u ishrani iz paleolita ne uključuje žitarice. One na velika vrata u ljudsku ishranu ulaze u neolitu, pokrenuvši veliku poljoprivrednu revoluciju koja sasvim menja život ljudi.
Neolit traje otprilike u periodu od 10.000. godine p.n.e do oko 2000. godine p.n.e, i u to vreme, najpre na istočnom Mediteranu čovek je počeo da koristi žitarice koje su rasle divlje na tim prostorima. Kada je čovek naučio kako da ih sam uzgaja, prvi poljoprivrednici više nisu lutali prostranstvima i selili se od skloništa do skloništa već su uz svoja polja žitarica gradili prve naseobine i u njima držali i životinje.
Način ishrane se brzo i dramatično promenio. Dok su ljudi u paleolitu skupljali plodove i lovili, njihova ishrana je varirala ne samo sezonski, već i zahvaljujući tome što su se nomadi stalno kretali. Sa uzgojem žitarica i stoke i stalnim naseobinama, ishrana je postala znatno manje raznovrsna – nekoliko žitarica i proizvodi dobijani od stoke. Stariji Evropljani, lovci-skupljači plodova nisu nakon detinjstva koristili mleko i mlečne proizvode pa su imali intoleranciju na laktozu, za razliku od neolitskog farmera koji se na nju privikao.
Istraživači navode da su se po svoj prilici ljudi iz paleolita zdravije hranili nego njihovi potomci u neolitu jer su imali daleko raznovrsniju ishranu. Loša žetva kod poljoprivrednika izazivala je ogromnu glad u naseobinama. Takođe, uz jednoličnu ishranu, njihov značajno mirniji život, sa manje fizičkog napora i hodanja, u gusto naseljenoj zajednici, ipak je ostavljao posledice na zdravlje – dijabetes, srčana i vaskularna oboljenja i brojne zarazne bolesti koje su se brzo širile.
Analizirajući takozvanu paleo dijetu, na čuvenoj američkoj Mejo klinici navode da su klinička ispitivanja potvrdila da postoje neke zdravstvene koristi od takvog načina ishrane, kao na primer poboljšanje tolerancije na glukozu, gubitak telesne težine, bolja kontrola krvnog pritiska itd. Međutim, oni navode da je mana nedostatak integralnih žitarica i leguminoza (kao što su pasulj i sočivo), ali i mlečnih proizvoda kao dobrog izvora proteina i kalcijuma. Takođe navode i da je za mnoge ljude paleo deta preskupa, dok su mleko i žitarice ipak dostupniji izvori hranljivih materija.
M.Đ.
ILUSTRACIJA: Depositphotos/prettyvectors
