Naučnici su oduvek smatrali da sećanja o detinjstvu počinju sa tri i po godine života. Sada, međutim, kalifornijski naučnici sa Univerziteta Dejvis, tvrde da se sećamo i onoga što se desilo kada smo imali dve godine.
Pronađeno je područje mozga odgovorno za memoriju, koje može da se aktivira čak i pre nego što dete počne da govori.
Tim, predvođen naučnicom Simonom Geti, posmatrao je hipokampus, malu strukturu duboko u centru mozga. Zapazili da je hipokampus aktivniji kad je detetu pevana uspavanka, koju je dete već čulo. Područje nije bilo stimulisano kada je svirana nova pesma ili kada ju je pevao drugi glas, drugim ritmom, tempom i ključem.
Najjači odgovor, kako pokazuju snimci magnetske rezonance, bio je kod onih koji su se sećali mesta na kojima su čuli pesmu i igračke koja je sa pesmom bila povezana. Američki naučnici kažu da ovo naglašava ulogu hipokampusa u ranom razvoju ljudske epizodne memorije, a to znači sposobnost sećanja gde se nešto dogodilo i šta je povezano sa time.
Dečja amnezija, koja se odnosi na nesposobnost ljudi da se sete događaja iz najranijeg perioda života, ceo vek je tema rasprava brojnih psihologa.
Naučnici su verovali da se amnezija odnosi na decu mlađu od 3,5 godine. Nova studija, međutim, pokazuje da ipak počinjemo da se sećamo događaja od druge godine života. Ženske osobe imaju bolju memoriju od muških, i u proseku se više sećaju "unazad" nego muškarci.
Postoje različite teorije o tome zašto se smatralo da sećanje započinje sa 3 i po godine. Najkontroverznija je teorija Sigmunda Frojda koji je verovao da je to odgovor na seksualnu represiju. Druga teorija sugeriše da amnezija nastaje zbog manjka govornih veština pre treće godine života. Još se ranije pretpostavljalo da deca ne mogu da se sećaju pre sedme godine života.
Naučnici su 2005. godine utvrdili da se 80 odsto dece od pet i po godina seća epizoda koje su se dogodile kada su imali tri godine. Do sedme i po godine, pamte manje od 40 odsto. Ovo pokazuje da deca mogu da se sećaju događaja, ali sećanje ne traje dugo kao kod događaja koji su im se desili u odraslom uzrastu, prenosi Telegram.
Kada pokušavamo da razmišljamo o najranijim događajima u detinjstvu, nije jasno da li je sećanje stvarno ili je formirano na temelju fotografija i priča koje su nam drugi ispričali.
Pređašnja istraživanja su, takođe, pokazala da bebe od šest meseci mogu da formiraju kratkotrajnu i dugotrajnu memoriju koja traje minutama, nedeljama, a možda i mesecima.
Deca predškolskog uzrasta sećaju se godinama unazad, ali nije bilo jasno da je li u tom ranom dobu memorija zaista autobiografska.
