U nekim kulturama, crvena je bila rezervisana isključivo za moćne ljude, dok običnim građanima nije bilo dozvoljeno da nose crvene boje. Da ste tada videli u Japanu ili u Italiji nekog u crvenom, bilo bi vam jasno – ovo je osoba iz visokog društva.
Istoriji crvene i aktuelnosti ove boje u modi teško je odrediti početak jer se provlačila vekovima kroz različite tkanine – nosili su je kraljevi i siromašni, grešnici i sveci, ratnici i prostitutke… Asocira nas na ljubav, ženstvenost, strast – entuzijastična je i snažna, njom obeležavamo nešto što je zabranjeno a i neki je povezuju sa đavolom. Svakako ćemo se složiti da je crvena neizostavna boja i sveprisutan činilac ne samo mode i stila već i svega oko nas.
Ko je prvi počeo da nosi crveno?
Smatra se da su meksički Asteci predstavili ovu boju svetu. Asteci su ovu boju dobijalii iz kohinele, insekta koji nastanjuje subtropske predele. Boju su dobijali ceđenjem osušenih tela ženki ovog insekta.
Nakon dolaska Španaca u Meksiko početkom 16. veka, kohinela je postala glavni svetski izvoz u Evropu. Španci su sakupljali bube tako što su ih skidali sa biljaka kaktusa, a zatim su ih sušili. Isušene bube, potom su isporučene u Evropu. U početku je samo bogati stalež sebi mogao priuštiti skupu boju ovih insekata, a kada su stvorene sintetičke boje, crvena je postala lako dostupna.
U nekim kulturama, crvena je bila rezervisana isključivo za moćne ljude, dok običnim građanima nije bilo dozvoljeno da nose crvene boje. Da ste tada videli u Japanu ili u Italiji nekog u crvenom, bilo bi vam jasno – ovo je osoba iz visokog društva.
Crvena i zlatna je bila još jedna popularna kombinacija boja tokom viktorijanske ere. Na šivene crvene haljine uvezeni su zlatni obrasci uključujući pozlaćenu čipku, perle, dugmad, rese ili pletenice.
Dolazak crvene u Evropu
Kroz srednji vek, crvena je bila potpuno dominantna. Slavni imperator Karlo Veliki je svoju palatu ofarbao u crveno, nosio je crvene cipele i čak je govorio da ima crvenu kosu.
U srednjem veku plava boja je bila ženska boja koja je u hrišćanstvu zbog Device Marije označavala čednost i čistotu dok je crvena bila muška – označavala je moć i rat.
Ali, stvari se uskoro obrću – plavo postaje muško (jer je diskretnije), a crveno se povezuje sa ženskim zbog strasti i elegancije. Tragovi toga se vide i danas – plavo za dečake a roze za devojčice.
U 17. veku u Francuskoj, crvena je bila boja moći. Francuska istoričarka Džoun Dehin kaže da je crvena boja povezana s raskošnim palatama, pre svega Versajem. Među najznačajnim Francuzima svakako je i Luj XIV – čovek koji je bio veoma ponosan na svoje noge. Luj XIV je nosio pantalone do kolena i svilene čarape. Njegove štikle koje su bile prilično visoke za čoveka – najčešće su bile crvene.
Iii, akcija!
Moda i film su oduvek galopirali jedno uz drugo, kao večno zavisni jedan od drugoga: ako je film istorijski, dužan je da verno prikaže modu tog doba, a ako je savremen, modi nameće zadatak i nove stilove.
Na velikom ekranu, u modi i u životu, crvena haljina oduvek je bila sinonim za eleganciju i provokaciju, a njih nose neke od najpoznatijih glumica koje su postale svevremene ikone senzualnosti.
Krenuvši od 40-ih, neposredno posle Drugog svetskog rata, ne možemo izostaviti lepu i šarmantnu Vivijen Li u ulozi razmažene Skarlet O’Hare, glavne junakinje filma Prohujalo s vihorom, koja je nosila dugu crvenu haljinu ukrašenu perjem i tilom.
Ne smemo izostaviti Nikol Kidman u Mulen Ružu kao ni neumorne zavodnice Merlin Monro i Džejn Rasel u filmu Muškarci više vole plavuše. Takođe jedna od najzapaženijih haljina na filmu je haljina Kejt Vinslet na velikom platnu jednog od kultnih filmova – Titanik.
Istovremeno je seksipilna ali i jednostavno elegantna – haljina Džulije Roberts u filmu Zgodna žena. Ovaj i sličan model haljine poznate zvezde i danas nose na crvenom tepihu ali i u drugim prilikama.
Neke filmove pamtimo po detaljima koji se i kasnije čuvaju kao podsetnik na jedinstvenost i uspeh filma – jedan od tih detalja svakako su crvene cipelice iz filma Čarobnjak iz Oza. Snimljeno je i urađeno više filmskih varijacija na roman, kako igranih filmova tako i animiranih, a crvene cipelice koje je nosila Džudi Garland zamalo su mogle biti zaboravljene.
Za potrebe filma urađeno je šest ili sedam pari, a bile su dve varijacije: sa perlama i šljokicama. Navodno, prvi model, pomalo orijentalan sa perlama nije pristajao Doroti koja je bila seoska devojčica. Perle su zamenjene šljokicama kojih je bilo otprilike 2300 na svakoj.
Danas su očuvana tri para – original koji je nosila Džudi, jedan par za glumicu koja je bila alternacija i par koji se koristio za snimanje krupnih planova.
Da li je samo kamen lud?
Mnogo žena često mašta o onom danu kada će voljenom muškarcu reći sudbonosno DA – taj dan mora biti savršen: svečanost, dekoracije, zvanice, a najvažnija karika u tom lancu svakako je venčanica. Najčešće bela, kao simbol lepote i čistote, a po ukusu raskošna ili jednostavna, sa prelama ili od tila.
Ali, da li je venčanica oduvek bila bela?
U nekim krajevima sveta crvena je kao najstarija boja, boja strasti, požude i plodnosti bila namenjena ženama sa najstarijom profesijom, te se smatralo da se ona nikad neće udati. Ali, ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena!
U starom Rimu, mlade su na dan venčanja nosile bele haljine i dugačak, proziran crveni veo koji je potpuno prekrivao lice i najčešće odgovarao boji njenih cipela. Smatralo se da je veo štiti od uroka i pogleda drugih muškaraca. Rimsko venčanje se čak moglo održati i bez mladoženje – dovoljna je bila njegova pismena potvrda de želi da se oženi izvesnom devojkom.
U Kini su venčanice najčešće bile crvene boje, s tim što se na severu Kine nosila haljina iz jednog dela, a na jugu dvodelna. U Kini, crvena je uvek simbolizovala sreću i radost.
Crveni tepih možda jeste prva asocijacija na dodelu Oskara i filmsku industriju, ali mnogo pre toga, Kineskinje su na svom venčanju takođe hodale crvenim tepihom. Ovaj običaj se zapravo prvi put javlja kod grčkog tragičara Eshila kada se Agamemnon vraća iz Trojanskog rata, a dočekuje ga njegova supruga Klitemnestra, koja mu prostire crveni tepih u slavu pobede.
Tradiciju crvenih venčanica sa zlatnim vezovima prekinula je škotska kraljica Meri kada je odabrala belu venčanicu za svoje venčanje. Oštro je osuđivana da je uradila nešto nedolično, a kada je njen muž umro svega par godina kasnije, optužili su je da ga je proklela jer nosila odeću namenjenu za žaljenje.
Britanska kraljica Viktorija je 1840. godine takođe odlučila da odbaci norme – izabrala je čipkanu belu haljinu kada se udavala za princa Alberta, uprkos negodovanju dvorana oko njenog izbora.
Modni dizajneri i crvena boja
Kada mislimo o crvenoj haljini, među prvim asocijacijama nam je jedna od najpoznatijih modnih kuća na svetu: Valentino. Poznati dizajner stvorio je novu nijansu koja je postala jedna od ikona modnog sveta a u modnoj industriji je poznata kao crvena Valentino nijansa ili Valentino rosso.
Inspiraciju za ovu nijansu mladi dizajner pronašao je u kostimima opere kao i na balkonima operske dvorane u Barseloni koje su podsećale na korpe crvenog cveća.
U istoriji postoji puno dizajnera koji su u velikoj meri upotrebljavali ovu boju u svojim kreacijama a jedan svakako bezvremena kreacija su Louboutinove cipele sa crvenim đonom, koje su postale njegov prepoznatljiv znak.
Domenico Dolce i Stefano Gabbana 2015. godine dizajniraju kolekciju koja je, po običaju, inspirisana njihovim sicilijanskim korenima. Odeću odlikuje ukrašavanje čipkom a u najvećem broju kreacija crvena boja je neizostavna.
Pored Valentina, i Dior je stvorio njene specifične nijanse, poput Rouge Dior karmina 1953. ili poseban Trafalgar u koralnim nijansama iz 1947. godine.
Kao što smo već utvrdili, crvena nikada ne izlazi iz mode. Ova svevremena ikona stila nikad ne može biti promašaj – ne plašite se da zavedete jači pol uz detalj poput karmina, a ako se u crvenom osećate fabulozno i elegantno – pravac crveni tepih!
