fbpx

Biomasa je najveći potencijal Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije koji međutim još nije dovoljno iskorišćen ili se eksploatiše uz veliko rasipanje energije, rečeno je 5. aprila na stručnom skupu koji je organizovala Delegacija nemačke privrede u Srbiji. 

biomasa b

Srbija još nije uvela podsticaje za građane koji se opredele za takvu vrstu grejanja niti je biomasa počela da se koristi u većoj meri u srpskim toplanama. Koraci da se uredi i razvije tržište se ipak preduzimaju, poput izrade pravilnika koji će garantovati kvalitet proizvoda od biomase ili uređaja za njeno korišćenje. Nemačka već podržava razvoj tržišta bioenergije u Srbiji kroz poseban razvojni program i povoljne zajmove dok bi nemački privrednici mogli da ponude znanja i tehnologije srpskim kolegama s obzirom da Nemačka prednjači u oblasti obnovljivih izvora energije, rekli su predstavnici Delegacije nemačke privrede u Srbiji.

Najveći potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije je u biomasi čiji potencijal se procenjuje na 3,4 miliona tona ekvivalenta nafte, rekao je 5 aprila direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Martin Knap (Knapp).

"Biomasa sa procentom 64% (u obnovljivim izvorima energije) najveći je deo tehničkog potencijala (obnovljivih izvora energije) Srbiji i procenjuje se na 3,4 miliona tone evkivalenta nafte", rekao je Knap na stručnoj konferenciji o biomasi i i biogasu u Srbiji.

Knap je na skupu koji je organizovan uz podršku nemačkog Ministarstva privrede i energetike rekao da se u Srbiji dosta koristi drvna biomasa a manje poljoprivredna biomasa.

On je podsetio da Nemačka kroz DKTI program Nemačke agencije za medjunarodnu saradnju (GIZ) podržava razvoj tržišta biomase u Srbiji a od 2014. kroz zajmove Nemačke razvojne banke, u vrednosti od 102 miliona evra, podržava uvođenje biomase kao energenta u toplane.

Na skupu učestvuju stručnjaci iz Srbije i Nemačke, kao i predstavnici pet nemačkih preduzeća koji će u narednih par dana razgovarati sa predstavnicima srpskih kompanija i institucija, rekao je za Betu Danilo Šuput iz Delegacije nemačke privrede u Srbiji.

"Potencijal za saradnju je izuzetno veliki. Nemačka je naš drugi najbitniji spoljnotrgovinski partner a u ovoj obasti je saradnja trenutno bitna u prenosu znanja i tehnologija s obzirom da je Nemačka lider u oblasti obnovljivih izvora energije", rekao je on i dodao da je skup organizovan i zbog velikog interesovanja srpskih privrednika.

Mogućnosti i prepreke

Rukovodilac Grupe za održivo korišćenje prirodnih resursa u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Slobodan Cvetković rekao je na skupu da postoji značajan potencijal u poljoprivrednoj biomasi u Srbiji.

On je dodao da u Srbiji nastane godišnje oko 12 miliona tona biljnih ostataka ali da samo trećina može da se koristi za proizvodnju energije zbog održavanja zemljišta, dok se stočni fond kao potencijalni izvor biogasa uglavnom smanjuje.

Cvetković je rekao i da se mala količina zemljišta u Srbiji koristi u energetske svrhe i dodao da se u Nemačkoj u te svrhe koristi preko 20 odsto obradivih površina. "Mi smo tek na početku razvoja potencijala za ovu vrstu energije", dodao je on.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je da je udeo drvne energije u ukupnoj filnalnoj potrošnji u Srbiji u 2014. bio 15,1%, odnosno da je taj energent bio treći po potrošnji, iza nafte i njenih derivata i električne energije.

On je dodao da se u Srbiji godišnje potroši 7,8 miliona kubnih metara drveta u energetske i druge svrhe, od čega 81% u domaćinstvima.

Naveo je i da 1,1 milion domaćinstva u Srbiji koristi drvo kao glavni energent, ali na način koji nije efikasan i da se sada jako puno radi na promeni tog stanja, uključujući donošenje pravilnika koji će garantovati kvalitet energenata i efikasnost uredjaja.

On je rekao da raste potrošnja drvne biomase jer je reč o isplativom i konfornom energent, kao i da se ona puno koristi za proizvodnju peleta, sečke i drvnog uglja, dok interesovanje investitora pre svega vlada za pelet.

"Poslednjih godina su potrošnja i proizvodnja peleta u porastu iako naša vlada za razliku od zemalja reigona još nije donela podsticajne mere za korisnike uredjaja za pelet", rekao je on.

Kao prepreku za veće korišćenje peleta Glavonjić je naveo visok porez na dodatu vrednost od 20%, dok stopa za drvni ogrev i gas iznosi 10%.

Dodao je da su ministarstva energetike i poljoprivrede i životne sredine saglasni da je potrebno smanjiti tu stopu, odnosno izjednačiti je za pelet i ogrevno drvo, ali da glavnu prepreku predstavlja Ministarstvo finansija.

Srbija kasni za regionom i u korišćenju biomase u toplanama, rekao je ovaj profesor Šumarskog fakulteta i izrazio nadu da će u naredne dve do tri godine i u Srbiji biti toplana koje će koristi taj energent.

Prema njegovim rečima, pripremljena je nova uredba o fid in tarifama koja neće doneti promene kada je reč o biomasi.

S obzirom da je cilj Srbije da poveća udeo obnovljivih izvora energije sa 21% u 2009. na 27% u 2020, plan je da biomasa učestvuje u proizvodnji električne energije sa 100 megavata a u toplotnoj sa 49 kilotona toplotne energije, rekao je Glavonjić.

Autor: M.P.

Foto: Beta

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Oktobar 2019
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3