fbpx

susa 1155281779

Imaju li mladi razloga za brigu? Da, a zahvaljujući novom istraživanju uticaja vremenskih ekstrema i klimatskih promena na prethodne i buduće generacije, zna se i koliko. Sve to, naravno, ako ne reagujemo.

Autor: Jelena Kozbašić

Tri četvrtine mladih, starosti od 16 do 25 godina, boji se sutrašnjice usled klimatskih promena, a više od polovine veruje da ima manje prilike u poređenju sa svojim roditeljima, upozorili su eksperti engleskog univerziteta Bat. Iako je fokus njihovog ispitivanja bio na ličnom stavu pojedinaca, ispostavilo se da mišljenje mladih nije daleko od stvarnosti. Štaviše… Imaju razloga za brigu, piše sajt Klima101.

Zahvaljujući novom istraživanju uticaja vremenskih ekstrema i klimatskih promena na prethodne i buduće generacije, zna se i koliko. Deca rođena 2020. godine će se u budućnosti potencijalno suočiti i sa 7 puta više toplotnih talasa, 2,6 puta više suša, 2,8 puta više poplava, gotovo 3 puta više propalih žetvi i 2 puta više požara nego njihovi preci rođeni 1960-ih.

U razgovoru sa jednom od koautorki studije dr Marinom Andrijević, istraživačicom na Univerzitetu Humboldt u Berlinu, osvrnuli smo se na to sa koliko će se vremenskih ekstrema suočiti budući naraštaji u tri slučaja: ako države nastave da prate svoje trenutne planove čime bi mogle da izazovu porast temperature od preko 3 Celzijusova stepena u odnosu na predindustrijsko razdoblje, da zaustave porast temperature na 1,5 stepena Celzijusa ili na 2 stepena Celzijusa.

"Naša analiza upoređuje međugeneracijske nejednakosti u iskustvima meteoroloških ekstrema. Naučna istraživanja kojima se svakodnevno bavim često nose loše vesti i upozorenja, ali ovo me je posebno pogodilo jer se ovi strašni brojevi primenjuju i na moje prvo dete koje na svet stiže za nekoliko meseci", naglasila je na početku Marina.

Globalno zagrevanje, izazvano ljudskim delovanjem, uticalo je da vremenski ekstremi postanu učestaliji, intenzivniji, trajniji i prostorno rasprostranjeniji. Samim tim mlađe osobe su više izložene njihovom razornom dejstvu od svojih predaka. Povrh toga, klimatske promene direktno i indirektno ugrožavaju njihova prava na dom, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, pristup pijaćoj vodi i hrani i obrazovanje.

Vremenski ekstremi – u budućnosti još ekstremniji

Posledice vremenskih i klimatskih ekstrema ljudi već sada osećaju na svojoj koži, a kakvo će stanje biti u budućnosti zavisi od toga da li će se donosioci odluka oglušiti o apele brojnih klimatskih aktivista da usmere sredstva u pravcu smanjenja emisija ugljen-dioksida ili će se aktivirati i potruditi da ograniče porast temperature na 2 ili pak 1,5 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijsko razdoblje.

Ako vlade nastave da se obračunavaju sa klimatskim promenama dosadašnjim, relativno usporenim tempom i ostanu pri aktuelnim politikama, vremenski ekstremi biće znatno češća pojava.

"Generacija naših roditelja, ljudi rođeni 1960-ih, u proseku će doživeti 4 ekstremna toplotna talasa", izjavila je Marina. Njihova deca i unuci su u prilično nezavidnijem položaju. U slučaju da trenutno važeće politike ostanu na snazi o smanjenju emisija ugljen-dioksida, deca rođena 2020. godine doživeće prosečno 30 ekstremnih toplotnih talasa.

Ako temperatura poraste za 3 °C, deca rođena 2020. iskusiće tokom svog životnog veka čak 7 puta više toplotnih talasa, 2,6 puta više suša, 2,8 puta više poplava, gotovo 3 puta više propalih žetvi, kao i 2 puta više požara u odnosu na osobu koja danas ima 60 godina

Situacija se menja kada je reč o uspešnom snižavanju emisija ugljen-dioksida tako da se temperatura na poveća više od 2 Celizijusova stepena – u tom slučaju broj toplotnih talasa koje će isti taj pojedinac iskusiti opada za jednu četvrtinu. Ako pak vlade budu još ornije i istrajnije u zauzdavanju klimatskih promena i porast temperature stopiraju na 1,5 Celzijusovih stepeni, broj toplotnih talasa za njegovog života će se prepoloviti.

Balkan će najviše pogoditi toplotni talasi i suše, a ne smemo zanemariti ni problem aerozagađenja

Iza ove globalne slike, nalaze se i podaci za više regionalnih celina. Procene iznete u istraživanju, tim naučnika je, prema Marininom objašnjenju, napravio na nivou 6 velikih svetskih regija, koje će iskusiti različite efekte klimatskih promena.

Na primer, ako vlasti ostanu na dosadašnjem kursu, oko 53 miliona dece rođene u Evropi i centralnoj Aziji od 2016. do 2020. godine iskusiće oko četiri puta više vremenskih ekstrema tokom svog života. S druge strane, čak 172 miliona dece rođene tokom istog vremenskog opsega u supsaharskoj Africi osetiće skoro 6 puta više ekstremnih događaja i čak 50 puta više toplotnih talasa od svojih vršnjaka iz Evrope.

Na osnovu ovih podataka moguće je uvideti da je teret klimatskih promena, pored disproporcionalne međugeneracijske raspodele, neravnomerno raspoređen na omladinu na različitim krajevima planete.

„Rezultati ovog istraživanja su me posebno pogodili jer se ovi strašni brojevi primenjuju i na moje prvo dete koje na svet stiže za nekoliko meseci”

A šta se dešava sa Balkanom, pitali smo našu sagovornicu.

"Područje Balkana je smešteno u regiji Evrope i Centralne Azije. Zbog ove regionalne makro rezolucije, na osnovu ove studije ne možemo izneti podatke konkretno za Balkan, ali možemo napraviti neke pretpostavke zasnovane na poređenju demografskih i klimatskih prilika zemalja jugoistočne Evrope sa evropskim prosekom. Prema poslednjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, područje južne i jugoistočne Evrope, s porastom prosečne globalne temperature od 2 °C i više, očekuju učestalije hidrološke, poljoprivredne i ekološke suše, sve učestaliji požarni uslovi, opadajući trend padavina i snega i brzine vetra, kao i kombinacija ovih klimatskih pojava. U skladu s tim, najrelevantniji klimatski ekstremi za mlade generacije s područja Balkana su toplotni talasi i suše", konstatovala je Marina Andrijević.

"Jedan aspekt koji u ovoj analizi ne uzimamo u obzir, a smatram da je jako važan, predstavljaju zdravstvene posledice aerozagađenja za zemlje jugoistočne Evrope", dodala je Marina i podsetila da u procesu dekarbonizacije energetskih sistema i dalje kaskamo zbog sagorevanja ogromnih količina uglja.

"Nedavni izveštaj nevladine organizacije CEE Bankwatch upozorio je da su emisije gasova od sagorevanja uglja prouzrokovale preko 6.000 smrti u periodu od 2018. do 2020. na Zapadnom Balkanu. Uz to, emisije od uglja uzrok su desetina hiljada slučajeva astme i bronhitisa kod dece, te kardiovaskularnih bolesti i hroničnog bronhitisa kod odraslih. Ako uskoro ne počnemo s agresivnom strategijom prelaska na obnovljive izvore energije, budućnost će doslovno postati još više siva, a životni vek i generalno kvalitet života na Balkanskom poluostrvu, pogotovo za mlade ljude, dodatno će se pogoršati", rekla je naša sagovornica.

"Ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka, pozajmljujemo je od svoje dece"

Kada pozajmite određenu stvar, bilo da je u pitanju knjiga, slušalice ili olovka, nastojite da predmet vratite u prvobitnom stanju. Isti je slučaj i sa našom planetom.

Iako je mnogi tretiraju kao nasledstvo, čije resurse besomučno troše, zatrpavaju smećem i zagađuju, američki Indijanci su naglašavali da smo planetu zapravo pozajmili od naše dece.

I baš kao i svaku pozajmicu, trebalo bi je vratiti netaknutu.

Nažalost, deluje kao da je previše kasno za popravku i saniranje štete koju smo prethodno naneli, ali bismo makar mogli da se sprečimo dalju degradaciju.

"Uprkos tome što je poslednji izveštaj IPCC-ja bio do sada najstrože upozorenje i izneo nepobitne dokaze o stvarnosti klimatskih promena, istovremeno je pokazao da još imamo, čak i ako su male, šanse da zaustavimo globalno zagrevanje na 1,5 Celzijusovih stepeni. U našem istraživanju smo pokazali kakvu ogromnu razliku ovo pravi za nas mlade ljude koji ćemo morati da naučimo da živimo s posledicama klimatskih promena", zaključila je Marina i dodala konkretne savete za jugoistočnu Evropu. "Zemlje jugoistočne Evrope moraju da se što pre bace na veliki posao dekarbonizacije i da planiraju procese pravedne tranzicije s privreda koje pokreću fosilna goriva prema privredama i društvima koji energiju crpe iz obnovljivih izvora", dodala je ona.

"Ukoliko bismo uspeli da drastično smanjimo emisije u predstojećim godinama, izbegli bismo najgore moguće posledice po decu širom sveta. Istovremeno, javlja se otrežnjujuća poruka vezana za omladinu u siromašnim zemljama koju očekuju izazovni ekstremni događaji čak i u slučaju sprovođenja najstrože klimatske akcije", izjavio je predvodnik istraživanja Vim Tjeri i dodao, "rezultati naših istraživanja naglašavaju ozbiljnu pretnju bezbednosti mladih naraštaja i pozivaju na ozbiljne rezove u emisijama kako bismo sačuvali njihovu budućnost."

Da li će vlade zemalja konačno podleći apsolutno opravdanom pritisku klimatskih eksperata, aktivista i ekoloških grupa i obavezati se na strože ciljeve u svrhu borbe protiv klimatskih promena, videćemo između ostalog na 26. konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) koja se u novembru održava u Glazgovu.

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Oktobar 2021
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
27 28 29 30 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31