fbpx

1blvrbas

Uporedo sa titulom Evropskog grada sporta i aplikacije za projekat Evropske prestonice kulture, Grad Banjaluka priprema teren i za kandidaturu u domenu zaštite životne sredine.

Banjaluka u javnosti odavno nosi epitet grada zelenila i to zbog svojih aleja i prelijepog Vrbasa, na šta su građani izuzetno ponosni, ali vlasti sada priželjkuju i zvanično da dobiju titulu zelenog grada. 

Trenutno je u izgradi akcioni plan koji je preduslov za kandidaturu za Zelenu prestonicu Evrope.

– Akcioni plan Zelenog grada sa merama za zaštitu životne sredine, trebalo bi da bude usvojen do kraja godine i onda ćemo imati mogućnost da apliciramo za evropski projekat – najavio je gradonačelnik Igor Radojičić. Osim očuvanja zelenila, ova titula Banjaluci bi donela i nove prakse, koje važe u razvijenim gradovima, na uređenju obala i vodotoka rijeke, zaštitu vazduha, te zelene zone.

To bi bila dobra prilika i da grad krene u rješavanje dugogodišnjeg problema sa izlivanjem kanalizacije u Vrbas i ugradnju kolektora. Ovaj projekat inače vredi oko 100 miliona maraka, i nedostatak novca glavni je razlog za njegovo odlaganje.

Radojičić je ponovio da su Banjaluci dragocjena iskustva Ljubljane, kao zelene prestonice Evrope, te da su mnogi njihovi potezi na dobijanju titule model kako raditi u budućnosti.

Ovu nagradu dobijaju evropski gradovi koji imaju preko 100.000 stanovnika, a koji daju konstantan i značajan dopinos unapređenju stanja životne sredine, te mogu biti uzor i inspiracija drugim gradovima.

U procesu selekcije se ocenjuje rad na oblastima klimatskih promena, transporta, unapređenja stanja zelenih povrsina, buke, upravljanja otpadom, biodiverziteta, kvaliteta vazduha i vode, održivog zapošljavanja i upravljanja životnom sredinom.

– Pozdravljamo činjenicu da će Grad Banjaluka aplicirati za nagradu Zelena prestonica Evrope. Nadamo se da će ova kandidatura doprinijeti unapređenju stanja životne sredine u svim segmentima, a ne samo onima koji se ocenjuju. Banjaluka je nosila epitet “grad zelenila” ali ga je izgubila u procesu intenzivne urbanizacije, i u poslednjih 15-ak godina u značajnoj mjeri je derogirano stanje životne sredine- rekla je Jelena Brkić iz Centra za životnu sredinu.

Dodaje da su neki od značajnijih problema u gradu nedostatak zelenila i zelenih površina, saobraćajno preopterećenje u užem urbanom području, buka, zagađenje Vrbasa, dok se okvalitetu vazduha u gradu može samo paušalno govoriti, jer se od jula prošle godine ne vrše mjerenja.

– Želimo napomenuti i da je kandidatura za Zelenu prestonicu Evrope uslov EBRD-a za odobravanje kredita za Eko Toplanu te postoji sumnja da se ovoj kandidaturi pristupa iz pogrešnih namjera – zaključila je Brkićeva.

Kvalitetna životna sredina je nagrada po sebi

– Pozivamo gradske vlasti da kandidaturi za Zelenu prestonicu Evrope pristupe krajnje ozbiljno i kontinuirano, ne samo u segmentima koji se traže u aplikaciji, nego u svim segmentima, jer kvalitetna životna sredina treba da bude cilj sama po sebi, ne zbog nagrade – poručuju iz Centra za životnu sredinu.

(EuroBlic)

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Vijesti - Arhiv

Septembar 2019
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
26 27 28 29 30 31 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 1 2 3 4 5 6