fbpx

FB IMG 1608413502137

Biće da ima i dvadeset godina od kada je grupa starijih punoljetnih lica u ulici Veselina Masleše, pjevala „Padaj silo i nepravdo“.

piše: Mišo Vidović

Iako „pri kafi“, solidno se popilo u jednoj od obližnjih kafana, to nije umanjilo značaj revolucionarnih stremljenja. Kod „Triglava“, grupa naprednih starijih omladinaca, ako sjećanje dobro služi, nastavlja sa „Bilećankom“. Kamerni zbor iliti hor banjalučkih naprednih omladinaca, na početku četrdesetih, kod refrena „Bilećanke“, presreću momci u plavom. Konverzacija je ovako izgledala:

“Dobro veče“

„Dobro veče“

„Ljudi, znate li koliko je sati“

„Znamo, ali eto mi malo zapjevali“

„Aha. Popilo se“

„Jeste, onako“

„Dobro, imate li lične karte“

„Imamo, evo izvolite“

„Šta ćemo sada? Moraćemo pisati prijave za narušavanje javnog reda i mira“

„Šta je tu je, pišite“

(Po godinama stariji policajac vrti lične karte u rukama i kao da se nešto premišlja)

„Nego, hajde ovako. Vidim da ste ljudi u solidnim godinama, da ne pišemo prijave, nego da vi lijepo u miru i tišini krenete kućama. Ovaj put opraštamo, nemojte više to raditi“

Policajac vraća lične karte, odlaze. Odlaze i napredni omladinci. Stariji policajac dobacuje: “Momci, dobre su vam te pjesme“

Prođoše tako ovi omladnici bez žutih i crvenih kartona, ali se i prisjetiše kako je jedan njihov drug mogao čak i crveni karton dobiti. Elem, osamdesetih godina, Tvrtko, kolporter omladinskog lista „Prelom“ postavlja štand kod apoteke, ispred prodavnice „Jadranka“. Izašao novi broj „Preloma“. Ima zanimljivih, pa i vrućih tema. U redakciji napisali koje će naslove izvikivati. Za tu svrhu nabavljen i megafon. Izvikuje Tvrtko naslove, sve se ori Gospodskom. Ubrzo ispred štanda stvori se gužva, raja kupuje. Tvrtko neumoran, kako sve bolje ide prodaja, tako je i on sve više inspirisan. Međutim, odnekud stvoriše se drugovi milicajci. Kažu, primili su dojavu da se „vikom i bukom narušava javni red i mir“. Pominju prijavu, kaznu, ali i oduzimanje megafona. Buni se Tvrtko, ni čuti da preda magafon: Drugovi milicajci, da li su pendrek i pištolj vaše sredstvo za rad...Šta bi bilo kada kada bih ja vama uzeo sredstvo za rad...Meni je megafon sredstvo za rad“. Milicajci odoše „razoružani“ ovim argumentima, a Tvrtko sa još većim žarom nastavi prodaju.

„....Poštovani drugovi,

S obzirom na to da se i članovi redakcije „Preloma“ osjećaju građanima Banjaluke (ma kako to nekima čudno zvučalo) imamo potrebu da Vam se obratimo i ukažemo na neke nevjerovatne propuste kada je riječ o stvaranju uslova za normalan život u ovom gradu. Prije svega smatramo da je u Banjaluci uništeno sve što čini duh ovoga grada pa se, bez ustezanja, može reći da Banja Luka postaje samo skup haotično razbacanih kocaka. Ulica Veselina Masleše, ilustrativnog naziva Gospodska ulica, trebala je postati žila kucavica Banjaluke, u kojoj bi se smjestile knjižare, galerije, bistroi, itd, itd, a postala je prosječna ulica sa raznim gvožđarima i prvim majevima-kao da se ekseri moraju prodavati baš u Gospodskoj ulici! Na stranu to što su natpisi iznad tih firmi postavljeni nezgrapno i sa toliko neukusa postavljeni....“

Ovo je dio otvorenog pisma redakcije „Preloma“, koje je osamdesetih godina upućeno gradskim ocima i vlastima u Banjaluci....

09 crop

Foto: Arhiv i FB grupa Banjalučka čaršija

Autor: Impuls

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

preuzmite PDF

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU