fbpx

naslovna e1659947500562

Srpski trgovac oružjem, uprkos tome što je na crnoj listi SAD-a, izvozi oružje u tu zemlju preko dvije povezane firme. Među kupcima je i američka kompanija koja radi za Pentagon, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Firme povezane sa Slobodanom Tešićem izvoze oružje u Sjedinjene Američke Države (SAD) iako su on i njegovi saradnici pod sankcijama SAD-a od 2017. godine, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Kompanije povezane sa Tešićem izvozile su oružje za šest američkih firmi, uključujući i jednu koja sarađuje sa Pentagonom, uprkos tome što je Tešić na crnoj listi američkih vlasti zbog podmićivanja i kršenja embarga na oružje.

Istraživanje BIRN-a pokazuje kako je Tešić “zaobilazio” sankcije SAD-a preko dve beogradske firme – Valir d.o.o. i Zenitprom d.o.o., čiji su prihodi dostigli desetine miliona evra otkako su 2019. godine američke sankcije proširene na veću grupu ljudi, koji su označeni kao Tešićevi saradnici.

Od 2020. godine, Valir i Zenitprom su zajedno izvezle više od 926 tona oružja u SAD.

Jedna pošiljka Zenitproma, u aprilu ove godine, otišla je u Global Military Products Inc, deo Global Ordnancea, koja snabdeva oružjem i municijom američko Ministarstvo odbrane i njegove saveznike, posebno u Ukrajini i Siriji.

Pentagon nije odgovorio na upite BIRN-a povodom informacija o Tešićevom izvozu na američko tržište. Ambasada SAD-a u Srbiji je saopštila sledeće: “Iako ne možemo javno da komentarišemo konkretne slučajeve, američka vlada ozbiljno shvata sve navode o materijalnoj podršci sankcionisanim subjektima.”

Mark Morales, vlasnik Global Ordnancea, kazao je za BIRN da nije upoznat sa tim da je Zenitprom povezan sa Tešićem, rekavši da se to nije pojavilo u proverama koje je njegova kompanija izvršila pre početka poslovne saradnje.

“Kompanija se ne nalazi ni na jednoj listi OFAC-a [Kancelarije za kontrolu inostrane imovine] i veze koje navodite nam nisu poznate niti su navedene u bilo kakvim formalnim dokumentima dostavljenim Global Ordnanceu”, rekao je on za BIRN.

O Tešiću Morales kaže sledeće: “Koliko znam, niko iz moje kompanije ga nikada nije sreo i Global Ordnance definitivno ne posluje sa njim. I da pojasnim, ni ja ga nikada nisam sreo”.

Adrese i advokatifondacija porodice Tešić

tabela 1 SRB update

Skoro celu deceniju Tešić je bio predmet sankcija Ujedinjenih nacija (UN) zbog kršenja embarga UN-a za izvoz oružja Liberiji. Zatim mu je i Ministarstvo finansija SAD-a 2017. godine uvelo sankcije, opisujući Tešića kao jednog od “najvećih dilera oružja i municije na Balkanu” koji je podmićivao brojne svetske zvaničnike da bi obezbedio ugovore o izvozu oružja.

SAD su 2019. godine proširile mere na još 11 kompanija i devet pojedinaca, koje je Tešić koristio kao posrednike da bi zaobišao sankcije. Neke od tih firmi, i pored sankcija, nastavljaju da sarađuju sa nadležnima u Srbiji. Ove firme kupuju oružje od državnih proizvođača, često po povlašćenim cenama, a potom to oružje po višestruko višim cenama prodaju širom sveta.

Srbija je jačanje izvoza oružja postavila kao jedan od svojih strateških prioriteta, a Tešiću je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije dalo diplomatski pasoš 2014., godinu dana nakon što su mu UN ukinule zabranu putovanja.

Zenitprom je osnovan 7. maja 2018. na adresi Diplomatska kolonija 14 u Beogradu, samo godinu dana nakon što je Tešić prvi put bio na meti američkih sankcija. Vlasnik i direktor Zenitproma je Goran Tukić, bivši funkcioner državne uvozno-izvozne firme Yugoimport SDPR.

Međutim, nekoliko izvora BIRN-a je potvrdilo da kompaniju Zenitprom zapravo kontroliše Tešić.

“Tukić se predstavljao kao Tešićev saradnik i nudio je saradnju jednom mom prijatelju koji se bavi trgovinom oružja, a u ime Slobodana Tešića. Posredno su i meni nudili saradnju”, kaže za BIRN izvor sa dugogodišnjim iskustvom u industriji oružja, ali koji je hteo da ostane anoniman.

Tešić nije odgovorio na upite BIRN-a da komentariše naša saznanja o njegovim vezama sa Valirom i Zenitpromom.

U martu ove godine Zenitprom je promenio adresu i preselio se u Hercegovačku 16, u okviru novog kompleksa zgrada u Beogradu na vodi. Tri meseca kasnije, na bivšoj adresi Zenitproma, registrovana je organizacija pod nazivom Fondacija Humana srca. Fondaciju vode Tešićeva supruga Živana, njegova ćerka Jelena Petrović i njen suprug Nebojša Petrović.

Nebojša Petrović je brat Žarka Petrovića, direktora firme Araneks, koji je od decembra 2019. pod sankcijama SAD-a upravo zbog povezanosti sa Tešićem.

Još jedna Tešićeva ćerka, Danijela Vasiljević, koja je svojevremeno radila u Ministarstvu spoljnih poslova, ima firmu Emar, koja je registrovana na istoj adresi. Ona upravlja i Fondacijom “Humana srca”.

KRIK je pisao i da je Tešićeva ćerka Danijela bila na listi SNS-a na parlamentarnim izborima 2012. godine, nakon čega se zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova.

ezgif.com gif maker

Diplomatska kolonija 14, vila u vlasništva državnog Diposa, prvobitno sedište kompanije Zenitprom, a sada sedište fondacije koju vodi Tešićeva porodica. Foto: BIRN

ezgif.com gif maker 1

Beograd na vodi, Hercegovačka 16 (zgrada prva s leva), trenutno sedište kompanije Zenitprom, a odmah do je Hercegovačka 14 (zgrada u sredini), sedište kompanije Valir. Foto: BIRN

Pored toga, Zenitprom i Valir takođe zastupa ista advokatska kancelarija kao i Tešića – Advokatska kancelarija Ačanski. Advokat Vera Ačanski najmanje 15 godina zastupa Tešićeve kompanije, saradnike i članove porodice. Od tih kompanija čak pet je pod američkim sankcijama – Partizan TechTechnoglobal Systems, Velkom trade, Falcon Strategic Solutions i Vectura Trans.

Zenitprom je u svom početku imao jako skromne prihode – 2019., godinu dana od osnivanja, ukupno 175.000 evra. Međutim, već 2020. godine, nakon što su SAD proširile sankcije Tešiću i njegovim saradnicima, Zenitprom je ostvario prihod od 5,5 miliona evra, a zatim i 34,5 miliona u 2021. godini.

Predstavnici Zenitproma nisu bili dostupni za odgovore na pitanja BIRN-a.

Poslovi s partnerima američke vlade

BIRN je identifikovao 13 isporuka oružja koje su išle preko Zenitproma za četiri američke kompanije od 14. novembra 2020. godine. Ukupna težina ovih isporuka je bila 698 tona. Svu municiju je proizvela fabrika “Prvi partizan” iz Užica.

Poslednja pošiljka je poslata 19. aprila ove godine kompaniji Global Military Products (GMP), produžnici Global Ordnancea, registrovanoj na Floridi.

U februaru je američka kompanija GMP objavila da je dobila petogodišnji ugovor vredan 750 miliona dolara za isporuku “specijalne municije i sistema oružja” američkoj vladi i njenim saveznicima.

U ugovoru je precizirano da takva municija i sistemi naoružanja “nisu kvalifikovani u inventaru SAD-a i da se koriste za obuku, testiranje ili isporuku američkim saveznicima”.

“Radi se o oružju i municiji koje nisu proizvele članice NATO-a ili bivšeg sovjetskog bloka”, navodi se u saopštenju za javnost kompanije.

U avgustu 2021. godine Global Ordnance je potpisao višegodišnji ugovor o saradnji sa Ukroboronpromom, ukrajinskom državnom agencijom koja upravlja sa preko 100 državnih vojnih preduzeća.

Global Ordnance marljivo sarađuje sa Vladom Sjedinjenih Američkih Država kako bi pomogao Ukrajini u njihovim najmračnijim satima”, saopštila je kompanija tada.

tabela 2 SRB1

U odgovoru na pitanja BIRN-a koja se odnose na saradnju sa srpskim trgovcima oružjem, Morales je istakao da je oružje koje je njegova kompanija kupila od Zenitproma bilo za komercijalno tržište SAD-a.

Morales je u prošlosti i sam bio u sukobu sa zakonom – 2010. godine našao se na listi 22 trgovca naoružanjem koji su u SAD-u bili optuženi za pokušaj podmićivanja ministra u Gabonu, kako bi im obezbedio ugovore za izvoz oružja u vrednosti od 15 miliona dolara.

Akciju je sprovodio FBI, ali su optužbe odbačene 2012. godine nakon što porota nije uspela da donese presudu za sedmoricu optuženih, među kojima je bio i Morales.

Morales se vratio u posao, osnovao Global Ordnance 2013. godine i postao jedan od najvažnijih igrača u snabdevanju Pentagona za naoružavanje sirijskih pobunjenika, koji su se u to vreme borili protiv Islamske države u Iraku i Siriji. Tada je oružje uglavnom nabavljano od državnih proizvođača sa Balkana i iz Istočne Evrope.

Veze sa najbližim saradnicima Slobodana Tešića

Kompanija Valir d.o.o. je široj javnosti postala poznata nakon što se 17. jula teretni avion Antonov An-12 srušio u Grčkoj noseći srpsko oružje za Bangladeš.

Ova firma je registrovana samo dve nedelje nakon što su SAD proširile sankcije Tešiću i njegovim saradnicima.

Kao osnivač i direktor kompanije naveden je Stefan Čupković, koji je iste godine postao i zastupnik predstavništva kompanije Elvante Limited u Beogradu. Sedište kompanije Elvante Limited je na Kipru, a njen direktor je bio Goran Andrić, jedan od najbližih saradnika Slobodana Tešića, i direktor u nekoliko kompanija povezanih sa njim. Od decembra 2019. i on se nalazi pod sankcijama američke administracije.

Još jedna kompanija čiji je zastupnik Stefan Čupković, a koja se dovodi u indirektnu vezu sa Slobodanom Tešićem, jeste Lusor d.o.o. Ova kompanija osnovana je 23. septembra 2020. a sedište je na istoj adresi kao i sedište predstavništva kompanije Elvante Limited, u Diplomatskoj koloniji broj 2.

Vlasnik kompanije Lusor je još jedan značajan saradnik Slobodana Tešića – jemenski državljanin sa srpskim pasošem Kaled Hamed. Srbijanski predsednik Aleksandar Vučić, dok je bio premijer, Kaledu Hamedu dodelio je državljanstvo 2016. godine preskačući redovnu proceduru i pozivajući se na “nacionalni interes”, objavio je KRIK.

Od 17. maja ove godine sedište kompanije Valir nalazi se u privatnom stanu u Hercegovačkoj ulici 14A, u Beogradu na vodi. Dosadašnji pravni zastupnici Valira, i podnosioci zahteva u APR-u, bili su Sanja Kapetina, koja je prethodno predstavljala više firmi pod kontrolom Slobodana Tešića, kao i Vera Diković, punomoćnica Tešićeve ćerke Danijele u firmi Emar.

Ova tek osnovana kompanija pojavila se na tržištima koja tradicionalno već dugi niz godina zastupa najveća državna kompanija Yugoimport SDPR. Valir d.o.o. najviše izvozi u Azerbejdžan, Saudijsku Arabiju i u SAD.

Kompanija Valir je u do sada pet evidentiranih isporuka u SAD, u poslovnim aranžmanima sa dve kompanije – Nemo ArmsErie Ordnance Depot – izvezla ukupno 17.520.000 komada municije. Kao i u slučaju izvoza Zenitproma, svu municiju proizveo je “Prvi partizan” iz Užica.

Predstavnik Valira, koji nije želeo da se predstavi novinaru BIRN-a, rekao je da su tvrdnje o vezama sa Tešićem “izmišljotine”, a o tome kako je firma dospela na američko tržište nije želeo da govori.

“Ne bih komentarisao te neproverene informacije. O tim izmišljotinama i pričama nemam više ništa da kažem”, rekao je kratko za BIRN.

Slobodan Tešić, gospodar rata u senci

tabela 3 SRB 1

Slobodan Tešić je rođen 1958. u Kiseljaku u Bosni i Hercegovini i godinama nosi titulu najvećeg balkanskog trgovca oružjem. U periodu između 2003. i 2013. godine nalazio se na crnoj listi UN-a zbog kršenja embarga na izvoz oružja u Liberiju.

Srpska napredna stranka (SNS) je 2012. došla na vlast, a već sledeće je Tešić skinut sa crne liste UN-a. Te 2013. godine Tešić je učestvovao i na sastanku između zvaničnika ministarstava odbrane Srbije i Libije iako je u tom trenutku još uvek bio pod sankcijama UN-a. Samo pet meseci kasnije njegova firma je dobila dozvolu za izvoz u Libiju.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije mu je 2014. dodelilo diplomatski pasoš, a nije poznato da li je pasoš obnovljen po isteku 2019. godine.

“Ne treba zaboraviti da je pre 2012. u javnosti Tešić označen kao jedan od najvećih finansijera tada opozicione SNS, međutim nikada nismo saznali koja je to količina novca, jer njegove donacije nisu prikazane u zvaničnim izveštajima naprednjaka. Sada je već očigledno da je to bila investicija u budućnost, jer sve što je do tada uložio u SNS višestruko mu se vratilo u protekloj deceniji”, kaže za BIRN Ivan Ninić, advokat koji se prethodno godinama bavio temama korupcije kao savetnik ministra privrede i savetnik direktora Agencije za privatizaciju.

Firme povezane sa Tešićem kupuju naoružanje od državnih firmi, a onda ih izvoze širom sveta. Mediji su prethodnih godina objavili brojne priče o tome da Tešić oružje kupuje po privilegovanim cenama. O tome je govorio i uzbunjivač Aleksandar Obradović, bivši radnik valjevskog “Krušika”.

Tešićevo ime se našlo i u depešama koje je objavio Vikiliks. “Postoji dugačka lista zločina koji su u vezi sa ovim čovekom”, navodi se u dokumentu koji je objavio ovaj najpoznatiji uzbunjivački sajt.

Kako bi formalno bio skinut sa “crne liste” SAD-a, vašingtonska advokatska kancelarija Venable LLP, koja Tešića zastupa u SAD-u, angažovala je 2018. godine lobističku kompaniju Sonoran Policy Group, LLC.

Sledeće godine, nakon što su sankcije proširene, pravni zastupnici Slobodana Tešića angažovali su i drugu najveću američku advokatsku kancelariju Wilmer Cutler Pickering Hale i Dorr LLP iz Vašingtona.

“Model poslovanja Slobodana Tešića je jednostavan – ima pristup određenim državama i vladama, ima snažnu zaštitu vlasti u Srbiji, direktori firmi naše namenske industrije imaju nalog da njegovim firmama ustupe robu po cenama koje su na granici rentabilnosti, izvozne dozvole su spremne i samo je potrebno da se registruje nova firma”, kaže advokat Ninić i dodaje da se protiv Tešića, uprkos međunarodnim sankcijama, ne vode ozbiljne i delotvorne istrage i niko od njegovih bliskih saradnika u Srbiji nije uhapšen zbog štetnih ugovora po domaću namensku industriju.

“Kompletna ova hobotnica je nedodirljiva i uživa krivično-pravnu zaštitu koju sprovode pojedinci iz vrha MUP-a. Cilj je da se onemogući pristup informacijama o ostvarenim maržama, odnosno da se utvrdi na kojim računima i u čijim džepovima završava razlika u ceni proizvoda i kolika se šteta na taj način pričinjava državi”, zaključuje Ninić.

Autori: Saša Dragojlo i Aleksandar Đorđević - detektor.ba

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

Impuls Teme

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU